Emergence of Ethnochoreology Internationally: The Janković sisters, Maud Karpeles, and Gertrude Kurath

Abstract

A fifty-year (1962–2012) period has been shown as a history of ethnochoreology supported by living memories of members of the International Council for Traditional Music (ICTM) Study Group on Ethnochoreology. Recently uncovered and juxtapositioned correspondence of three predecessors within earlier years of the International Folk Music Council (IFMC) broadens the history. This article reveals the emergence of ethnochoreology during the 1950s with publications of the two Janković sisters in Serbia with that of Gertrude Kurath in the United States, alongside correspondence with Maud Karpeles, the unheralded founder of the IFMC.

Овај чланак открива међународно препознавање сестара Јанковић и њихових дела, која је као савременица приказивала и цитирала Гертруда Курат (Gertrude Kurath), у Сједињеним Америчким Државама препозната као личност заслужна за давање основе за поље етнологије плеса, а такође и Мод Карпелес (Maud Karpeles), чија је визија водила ка установљењу стручне комисије за плес под кровом Међународног савета за народну музику (IFMC). Ова укрштања су део историје научног поља етнокореологије. Та историја више није део живог сећања (као што то јесте педесетогодишњи рад Студијске групе за етнокореологију Међународног савета за традиционалну музику / ICTM, почев од 1962. године). Она је откривена кроз рукописе и преписку који се чувају у архивама. Архив IFMC/ICTM у Аустралијској Националној библиотеци открива Мод Карпелес као личност која је имала истакнуту улогу у повезивању научника у области музике и плеса. Други рукописи и преписка појављују се из других архива: Архива Гертруде Курат у Збирци крос-културних извора о плесу при Државном универзитету Аризоне у граду Темпе, Аризона; Легата Љубице и Данице Јанковић у Народној библиотеци Србије (обрада је у току); Спомен библиотеке Вона Вилијамса (Vaughan Williams) у Дому Сесила Шарпа (Cecil Sharp) у Лондону са својим онлајн каталогом, и са депозитором јединствене Спомен књиге Данице Јанковић, у којој се налазе писма саучешћа од научника из Европе и САД; најзад, и из све обимније Истраживачке библиотеке Универзитета Калифорније у Лос Анђелесу, са великом збирком литературе из (некадашње) Југославије, са читавим низом публикација сестара Јанковић, и додатном преписком обеју сестара и Курат. Писма су заведена као рукописи међу архивским збиркама установљеним за преминуле фолклористе, етномузикологе и антропологе у другим универзитетским библиотекама. Наслеђе сестара Јанковић са Гертрудом Курат и Мод Карпелес, иако данас умногоме заборављено, може се пратити кроз публикације и преписку у архивским збиркама. На тај начин сестре Јанковић откривамо као пионире у процесу настајања поља етнокореологије.