The Inscription of the Feminine Body in the Field of Sound: Vocal Expression as a Platform of Feminine Writing (écriture féminine)

Abstract

This paper brings together several theoretical issues relevant both to the felds of musicology/ethnomusicology and feminist/gender studies – above all, the issue of the status of the voice within the complexity of a body-textuality tension, and the issue of mapping the strategies of feminine writing in the contemporary vocal performance. Through the analysis of chosen case studies it highlights the possibility of making an alteration, transformation and re-signifcation of a frm structural linguistic/social order in the feld of sound, thus creating a space for a feminine body to be heard.

На прелазу из двадесетог у двадесет први век подручја музикологије и студија перформанса сусрећу се с новим теоријским поступцима истраживања, концентрисаним пре свега на стратегије реинтерпретације и ревизије претходно развијаних дискурса унутар датих дисциплина. Штавише, доскорашњи дисциплинарни приступ трансформише се најпре у мултидисциплинарни, а потом и у интердисциплинарни, отварајући надаље пут трансдисциплинарним теоријским перспективама. Такође, развијене методе дискурзивних и текстуалних анализа звука довеле су до интензивних расправа на тему концепта писма као специфичног начина уписивања индивидуалне позиције извођачког субјекта у музичко-текстуални дискурс. У подручју вокалног извођаштва и вокалне експресије посебну пажњу привлачи феномен гласа, који извире из тензионог пресека телесне (карнално, звучеће тело) и текстуалне димензије (солидификација гласа у текст отворен дискурзивном читању). Иако се чини да се телесна и текстуална компонента вокалне експресије међусобно искључују, константно присутан материјални остатак тела у гласу који се таре о дискурзивни/културални текст указује на ону тачку из које глас говори разликом. Важност ове тезе посебно се указује у подручју теоријског истраживања говора разлике које је уско повезано с питањем теоретизације женског писма. Појам женско писмо односи се на вид диференцијалног писма које истражује начине уписа женског тела у подручје изражавања. Иако је увек-већ уписана у предвиђено, немо место унутар дискурса фалогоцентричног Симболичког, жена ипак говори (уписује се у текст), што је посебно интересантно пратити унутар поља звука, или, још конкретније, у контексту вокално-експресивних стратегија у домену уметничко-звучног перформанса. Користећи ресигнификацијски потенцијал женског писма вокални перформанс се трансформише у перформатив, а различите студије случаја савремених уметница перформанса изнете у раду указују на широк интервентни потенцијал извођења и примене стратегија женског писма у пољу звука.