Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within
Последице "заокрета ка афекту": истраживање музичких пракси изнутра и споља
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
In this paper I explore the challenges of the “affective turn” and map new avenues
of music research in this direction. I discuss four paths of enquiry, in deviation
from the semiotic models: the discovery of the non-signified materiality and its
potentiality to generate affects, the potentiality of affect to de-signify, the ability
of sign machines to catalyse the production of intensities and, finally, the power
of social machines to overcode the produced affect through non-discursive
mechanisms. I argue that the affective turn in musicology can provide a different
structuring of a view from without and a view from within, calling both for finely
tuned “close reading” and for the ability of the researcher to grasp the performative
context
У овом раду истражујем изазове које такозвани „заокрет ка афекту” у
културалним студијама поставља пред постојеће моделе истраживања музичких
пракси и мапирам могућности његове примене у музикологији. При томе
полазим од становишта да се „заокрет ка афекту” може тумачити у опозицији
према ономе што се може означити као стандардни (или трансцендентални)
„семиотички модел”, а који је, отворено или прећутно, прихваћен као
опште мњење у сфери студија музике и културалних студија уопште и који се
преобразио у својеврсну „зону комфора” савремених истраживача. Како бих
формулисао критику семиотичких модела истраживања, позивам се на списе
теоретичара који су били активни током седамдесетих година XX века – Анрија
Лефевра (Henri Lefebvre), Жилa Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија
(Félix Guattari) а који су били изражено критични према семиотици већ
у њеној конститутивној фази. Сагледавајући поље студија афекта указујем на
предности оне гране ових студија које афект виде као... неозначени интензитет,
постављен у координатама онтолошког система Жила Делеза. Ово нас води
к разумевању процеса произвођења значења као процесу који се одваја на
разини иманенције, у којој оперишу како материјалности означитеља, тако и
токови афекта. Како потенцијалне последице теорије афекта често остају неразјашњене,
верујем да би било посебно плодно размотрити четири усмерења
истраживања која се њоме отварају, а која одступају од стандардног модела
семиотичких анализа: откриће неозначене материјалности и њеног потенцијала
да генерише афекте, потенцијал прекомерног афеката да разозначава,
способност знаковних друштвених машина да у својој пуној материјалности
делују као катализатор у производњи интензитета, и, коначно, потенцијал
друштвених машина да наткодирају произведене афекте кроз механизме који нису ни лингвистички ни репрезентациони. На основу овога изводим тврдњу
да заокрет ка афекту у студијама музике може пружити другачије моделирање
како погледа изнутра, тако и погледа споља. Наиме, да би се спровела наведена
истраживачка питања, с једне стране су неопходни специфично разрађени
модели „блиског читања” музичког и звучног догађаја, а с друге разумевање
ширег перформативног и друштвеног контекста.
Keywords:
Félix Guattar / Gilles Deleuze / Henri Lefebvre / critique of semiotics / affective turn / music and sound studiesSource:
Музикологија / Musicology, 2015, I, 18, 57-74Publisher:
- Belgrade : Institute of Musicology SASA
Funding / projects:
- Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177004)
Note:
- The paper was written as a part of the project Serbian Musical Identities within Local and Global Frameworks: Traditions, Changes, Challenges (no. 177004 /2011–2014/)funded by the Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia.
Collections
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Atanasovski, Srđan PY - 2015 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3852 AB - In this paper I explore the challenges of the “affective turn” and map new avenues of music research in this direction. I discuss four paths of enquiry, in deviation from the semiotic models: the discovery of the non-signified materiality and its potentiality to generate affects, the potentiality of affect to de-signify, the ability of sign machines to catalyse the production of intensities and, finally, the power of social machines to overcode the produced affect through non-discursive mechanisms. I argue that the affective turn in musicology can provide a different structuring of a view from without and a view from within, calling both for finely tuned “close reading” and for the ability of the researcher to grasp the performative context AB - У овом раду истражујем изазове које такозвани „заокрет ка афекту” у културалним студијама поставља пред постојеће моделе истраживања музичких пракси и мапирам могућности његове примене у музикологији. При томе полазим од становишта да се „заокрет ка афекту” може тумачити у опозицији према ономе што се може означити као стандардни (или трансцендентални) „семиотички модел”, а који је, отворено или прећутно, прихваћен као опште мњење у сфери студија музике и културалних студија уопште и који се преобразио у својеврсну „зону комфора” савремених истраживача. Како бих формулисао критику семиотичких модела истраживања, позивам се на списе теоретичара који су били активни током седамдесетих година XX века – Анрија Лефевра (Henri Lefebvre), Жилa Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Félix Guattari) а који су били изражено критични према семиотици већ у њеној конститутивној фази. Сагледавајући поље студија афекта указујем на предности оне гране ових студија које афект виде као неозначени интензитет, постављен у координатама онтолошког система Жила Делеза. Ово нас води к разумевању процеса произвођења значења као процесу који се одваја на разини иманенције, у којој оперишу како материјалности означитеља, тако и токови афекта. Како потенцијалне последице теорије афекта често остају неразјашњене, верујем да би било посебно плодно размотрити четири усмерења истраживања која се њоме отварају, а која одступају од стандардног модела семиотичких анализа: откриће неозначене материјалности и њеног потенцијала да генерише афекте, потенцијал прекомерног афеката да разозначава, способност знаковних друштвених машина да у својој пуној материјалности делују као катализатор у производњи интензитета, и, коначно, потенцијал друштвених машина да наткодирају произведене афекте кроз механизме који нису ни лингвистички ни репрезентациони. На основу овога изводим тврдњу да заокрет ка афекту у студијама музике може пружити другачије моделирање како погледа изнутра, тако и погледа споља. Наиме, да би се спровела наведена истраживачка питања, с једне стране су неопходни специфично разрађени модели „блиског читања” музичког и звучног догађаја, а с друге разумевање ширег перформативног и друштвеног контекста. PB - Belgrade : Institute of Musicology SASA T2 - Музикологија / Musicology T1 - Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within T1 - Последице "заокрета ка афекту": истраживање музичких пракси изнутра и споља SP - 57 EP - 74 VL - I IS - 18 DO - 10.2298/MUZ1518057A UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852 ER -
@article{ author = "Atanasovski, Srđan", year = "2015", abstract = "In this paper I explore the challenges of the “affective turn” and map new avenues of music research in this direction. I discuss four paths of enquiry, in deviation from the semiotic models: the discovery of the non-signified materiality and its potentiality to generate affects, the potentiality of affect to de-signify, the ability of sign machines to catalyse the production of intensities and, finally, the power of social machines to overcode the produced affect through non-discursive mechanisms. I argue that the affective turn in musicology can provide a different structuring of a view from without and a view from within, calling both for finely tuned “close reading” and for the ability of the researcher to grasp the performative context, У овом раду истражујем изазове које такозвани „заокрет ка афекту” у културалним студијама поставља пред постојеће моделе истраживања музичких пракси и мапирам могућности његове примене у музикологији. При томе полазим од становишта да се „заокрет ка афекту” може тумачити у опозицији према ономе што се може означити као стандардни (или трансцендентални) „семиотички модел”, а који је, отворено или прећутно, прихваћен као опште мњење у сфери студија музике и културалних студија уопште и који се преобразио у својеврсну „зону комфора” савремених истраживача. Како бих формулисао критику семиотичких модела истраживања, позивам се на списе теоретичара који су били активни током седамдесетих година XX века – Анрија Лефевра (Henri Lefebvre), Жилa Делеза (Gilles Deleuze) и Феликса Гатарија (Félix Guattari) а који су били изражено критични према семиотици већ у њеној конститутивној фази. Сагледавајући поље студија афекта указујем на предности оне гране ових студија које афект виде као неозначени интензитет, постављен у координатама онтолошког система Жила Делеза. Ово нас води к разумевању процеса произвођења значења као процесу који се одваја на разини иманенције, у којој оперишу како материјалности означитеља, тако и токови афекта. Како потенцијалне последице теорије афекта често остају неразјашњене, верујем да би било посебно плодно размотрити четири усмерења истраживања која се њоме отварају, а која одступају од стандардног модела семиотичких анализа: откриће неозначене материјалности и њеног потенцијала да генерише афекте, потенцијал прекомерног афеката да разозначава, способност знаковних друштвених машина да у својој пуној материјалности делују као катализатор у производњи интензитета, и, коначно, потенцијал друштвених машина да наткодирају произведене афекте кроз механизме који нису ни лингвистички ни репрезентациони. На основу овога изводим тврдњу да заокрет ка афекту у студијама музике може пружити другачије моделирање како погледа изнутра, тако и погледа споља. Наиме, да би се спровела наведена истраживачка питања, с једне стране су неопходни специфично разрађени модели „блиског читања” музичког и звучног догађаја, а с друге разумевање ширег перформативног и друштвеног контекста.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology SASA", journal = "Музикологија / Musicology", title = "Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within, Последице "заокрета ка афекту": истраживање музичких пракси изнутра и споља", pages = "57-74", volume = "I", number = "18", doi = "10.2298/MUZ1518057A", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852" }
Atanasovski, S.. (2015). Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology SASA., I(18), 57-74. https://doi.org/10.2298/MUZ1518057A https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852
Atanasovski S. Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within. in Музикологија / Musicology. 2015;I(18):57-74. doi:10.2298/MUZ1518057A https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852 .
Atanasovski, Srđan, "Consequences of the Affective Turn: Exploring Music Practices from without and within" in Музикологија / Musicology, I, no. 18 (2015):57-74, https://doi.org/10.2298/MUZ1518057A ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3852 .