Show simple item record

Арам Хачатуријан и социјалистички реализам: ново разматрање

dc.contributorJovanović, Jelena
dc.contributorMedić, Ivana
dc.creatorSchultz, Joseph
dc.date.accessioned2018-09-10T13:17:56Z
dc.date.available2018-09-10T13:17:56Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3812
dc.description.abstractAram Khachaturian remains a neglected figure in scholarship on Soviet music, his work often held as exemplifying Socialist Realism at its most conformist. In this article I suggest that folk music strongly influenced his style well before the imposition of Socialist Realism, and that his musical language and aesthetics have much more in common with those of contemporary composers in the West than has previously been assumed. A central focus of the paper will be to examine the role played by Soviet musicologists in placing questionable critical constructs on Khachaturian’s career and creative achievement.en
dc.description.abstractПремда се, на први поглед, највећи део опуса Арама Хачатурјана приклања нормама соцреалистичке естетике, посебно када су у питању његове стилизоване евокације грузијске и јерменске фолклорне музике, као и коришћење тропâ оријентализма и егзотизма, западноевропски аутори који су писали о овом композитору обично су превиђали чињеницу да су ови стилски елементи били присутни у његовом опусу много пре успостављања социјалистичког реализма као званичне естетике. Нема неких упадљивих разлика у композиторовом музичком језику пре и после 1934. године, што опонира тврдњама изнетим у стандардној литератури коришћеној на Западу да се Хачатурјан добровољно приклонио стаљинистичком „колонијалистичком” пројекту стварања националних музичких култура на Кавказу и у централноазијским републикама Совјетског Савеза. Претпоставка да је Хачатурјан био у обавези да пише бледа неоромантичарска дела по узору на традицију петорке представља драстично погрешно тумачење његове композиторске естетике. Хачатурјанов музички језик је далеко сложенији него што је сугерисано оваквим квалификацијама. Мада је руска музичка традиција играла значајну улогу у формирању његовог стила, чак и рана дела попут Трија (1932) и Плесне свите (1933) рефлектују широк дијапазон западноевропских модернистичких утицаја (а нарочито Равеловог опуса); њих одликује смео третман хармоније и звучних боја. Ова тенденција је настављена у Хачатурјановим наредним делима; чак је и у остварењу попут Треће симфоније, премијерно изведене 1947. године тј. на врхунцу Ждановљеве кампање, приметно одступање од конвенција социјалистичког реализма у неколико веома важних аспеката. У овом чланку заступам тезу да Хачатурјаново стваралаштво заслужује једно објективније разматрање, мање оптерећено предубеђењима него што је досад био случај. У закључку анализирам на који начин су вредносни судови о његовом опусу рефлектовали актуелну естетику и стилске предрасуде из доба Хладног рата.sr
dc.language.isoensr
dc.publisherBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Artssr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceМузикологија / Musicology
dc.subjectKhachaturiansr
dc.subjectsocialist realismsr
dc.subjectfolk traditionssr
dc.titleAram Khachaturian and Socialist Realism: A Reconsiderationen
dc.titleАрам Хачатуријан и социјалистички реализам: ново разматрањеsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractСцхултз, Јосепх; Aram Hačaturijan i socijalistički realizam: novo razmatranje; Aрам Кхацхатуриан анд Социалист Реалисм: A Рецонсидератион; Aрам Кхацхатуриан анд Социалист Реалисм: A Рецонсидератион;
dc.citation.spage87
dc.citation.epage100
dc.citation.volumeI
dc.citation.issue20
dc.identifier.doi10.2298/MUZ1620087S
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/12182/bitstream_12182.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record