Стсрп. себрь, с.‑х. заст. с(р)ебар у општесловенском и индоевропском контексту

Abstract

Предмет рада је порекло старосрпског назива за припаднике нижег друштвеног слоја себри. Најпре се дају прегледи старосрпских и доцнијих потврда (1), историјских интерпретација (2) и досадашњих етимолошких тумачења овог термина (3). Затим се сумира компаративна евиденција (сродне речи у другим словенским језицима, позајмљенице из словенског у језицима ји. Европе, балтски облици који се различито просуђују, могућа иранска паралела) и изводе се закључци о изворној семантици термина (4). На крају бива критички преиспитан проблем његове крајње етимологије (5). Варијантност облика објашњава се различитим дисимилацијама првобитног предлошка са два *r, највероватније староиранског порекла.

The paper deals with the origin of Old Serbian word designating people from the lower social class sebri. Firstly an overview of its Old Serbian and later attestations (1), of its historical interpretations (2) and of the previous attempts at etymologising it (3) is presented. In the following the comparative evidence is summarised (comprising the related words in other Slavic languages, the borrowings from Slavic in the languages of Southeast Europe, the Baltic forms, that are variously interpreted, as well as a possible Iranian parallel) and conclusions about the original meaning of the term are drawn (4). Eventually the problem of its ultimate etymology is reconsidered (5). The variety of forms is explained as a result of various dissimilations of a proto- form with two r, most probably of Old Iranian origin.