Listening to “the Human Without a Soul” – Outline for an Audience-Centred History of Broadcasting in Communist Albania

Abstract

The paper proposes a study of broadcasting in one of the most tightly isolated regimes of the communist Eastern Bloc, beyond the paradigms of radio as a pure propaganda medium and of radio history as pure institutional history. Instead of a macro-history from above, this contribution proposes an ethnographically grounded micro-perspective alongside the lines of “audience studies”, informed by “oral history” methods. It proposes to focus on the social effects of radio listening and, in a broader perspective, on how radio broadcasting was embedded into larger modernization agendas of the regime of Enver Hoxha.

Намера рада јесте да развије нови приступ проучавања радиодифузије у комунизму изван двеју парадигми: радија као чистог пропагандног медија, и историје радија као институционалне историје. Уместо макро-историје „одозго“, овај прилог предлаже етнографски засновану микро-перспективу у правцима „студија слушалаштва” (Morley 1992), уз методе „усмене историје” и историјске „археологије медија” (Huhtamo and Parikka 2011). Испитују се вишеструке друштвене улоге које је радио имао за руралне заједнице у једном од најизолованијих комунистичких режима Источног блока – како у материјалном и симболичном смислу, тако и у погледу идеолошког садржаја његовог програма. Предложено је фокусирање на услове у којима је слушање радија било могуће, као и на ритуалност која је често пратила искуство слушања. У широј перспективи, радиодифузија и, генерално, употреба медија, биће разматране у светлости критичке антропологије развоја (Ferguson 1999), узимајући у обзир радиодифузију као есенцијалну особину уграђену у шире модернизацијске програме режима Енвера Хоџе.