Radio Ljubljana and its Music Policies 1928–1941

Abstract

The main programming issue faced by Radio Ljubljana was connected to its function: was it a new medium basically intended for cultural advancement and democratic information distribution or was it a new medium primarily serving as an entertainment platform for different types of listener? The question had been one of the key topics from the beginnings of Radio Ljubljana’s broadcasting in 1928. This paper discusses the answers to this question through an analysis of the musical programming from 1928 until the Luftwaffe destroyed Radio Ljubljana’s transmitter in Domžale on April 11, 1941.

Почеци емитовања Радио Љубљане у јесен 1928. године донели су дугорочне новине у пракси музичке продукције и репродукције у Словенији. Радио је, између осталог, увео нов начин слушања музике, а променио је и очекивања слушалаца, што се показало убрзо након почетка емитовања и у самом програмском структурирању емисија. Музички програм је био конципиран прагматички, вођен великим идеализмом десничарске политике католичке Просветне звезе, која је за 15 година закупила у најам емитовање Радио Љубљане. Креирање програма Радио Љубљане пратиле су како економске и техничке, тако и културне потешкоће, почев од премалог броја музичара и техничке опреме, до напетости међу различитим становиштима и укусима (не само у вези с музиком) око питања – која је главна мисија новог медија. Током друге половине тридесетих година и до уништења одашиљача Радија Љубљана у Домжалама 11. априла 1941, креирање програма се променило од примарно едукативног усмерења према ономе намењеном забави. Програм се ослањао на класификацију Ника Курета, који се залагао да се програм подели на: 1. Едукативне садржаје, 2. Музику, 3. Забаву, 4. За младе и 5. Пропагандни програм. Шта је значила та петострука подела за музички програм институције која је почела свој рад са идејом да буде прави „народни универзитетˮ? Анализа указује на четири механизма музичког програмирања током тридесетих година, који су опредељени опозицијама: жива музика / музика са грамофонских плоча, национална / интернационална музика, класична / модерна, уметничка / забавна музика. Ти елементарни концепти се међусобно допуњују и могу се сматрати подједнако важним и у данашње време. Прилог се завршава кратком аналогијом између међуратног периода и периода после 1991. године.