Digitalni arhiv izdanja SANU
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Srpski (latinica) 
    • Engleski
    • Srpski (ćirilica)
    • Srpski (latinica)
  • Prijava
Pregled rada 
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • Pregled rada
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • Pregled rada
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

The place of ‘Russian music’ on the Мulticultural Map of Europe

Место "руске музике" на мултикултуралној мапи Европе

Thumbnail
2016
06_Piotrowska_1450-98141621109P.pdf (730.1Kb)
Autori
Piotrowska, Anna G.
Ostala autorstva
Jovanović, Jelena
Medić, Ivana
Članak u časopisu (Objavljena verzija)
Metapodaci
Prikaz svih podataka o dokumentu
Apstrakt
Both Russian and non-Russian composers and music critics willingly used the notion of Russian exoticism to differentiate the Russian musical legacy from the (western) European tradition, especially in the 19th century. At the same time, various Russian musical practices were considered to be exotic in Russia itself. In this article it is suggested that these two perceptions of Russian music influenced each other, having an impact on the formation of Russian national music. It is further claimed that Russian music served both as an internal and external tool for defning the country’s musical culture on the multicultural map of Europe.
Полазна теза овог текста јесте да су појам руског егзотизма користили руски и инострани композитори и музички критичари посебно у XIX веку, да би раздвојили руско музичко наслеђе од (западно-)европске традиције. То су чинили свесно, али често без дубљег промишљања. У исто време, различите руске музичке праксе су у самој Русији тога доба сматране „егзотичним” – конкретно, реч је о руском фолклору који је у то време био атрактиван извор инспирације за настанак нових музичких дела. С друге стране, присуство фолклора у композицијама олакшало је укључивање руске музике у главне европске токове. У чланку заступам тезу да су ове две перцепције руске музичке традиције утицале једна на другу, као и на формирање руске националне школе. Теме којима се бавим у тексту јесу: 1) руска музика као национална музика; 2) руска музика као егзотична музика; 3) приступи инкорпорисању, односно, изопштавању руске музике из европске музичке традиције и 4) улоге руске музике у настанку свести о мулт...икултурном устројству Европе. Сматрам да је појам „рускa музикa” имао улогу у дефинисању места руске музичке културе на мултикултурној мапи Европе, како интерно (тј. од стране самих руских музичких писаца), тако и екстерно (тј. са становишта иностраних писаца који су се њоме бавили).

Ključne reči:
Russian music / national music / exoticism in music / multiculturalism
Izvor:
Музикологија / Musicology, 2016, 21, 109-122
Izdavač:
  • Belgrade : Institue of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts

DOI: 10.2298/MUZ1621109P

ISSN: 1450-9814 (print); 2406-0976 (online)

[ Google Scholar ]
URI
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1450-9814/2016/1450-98141621109P.pdf
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3777
Kolekcije
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
Institucija
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O Digitalnom arhivu izdanja SANU (DAIS) | Pošaljite zapažanja

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Kompletan repozitorijumInstitucijeAutoriNasloviTemeOva institucijaAutoriNasloviTeme

Statistika

Pregled statistika

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
O Digitalnom arhivu izdanja SANU (DAIS) | Pošaljite zapažanja

re3dataOpenAIRERCUB