DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music

Драгутин Гостушки и музичка семиотика

Thumbnail
2017
bitstream_11952.pdf (1.326Mb)
Authors
Tomašević, Katarina
Contributors
Medić, Ivana
Article (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998) to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s major theoretical opus in the historical context of the discipline.
Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године, савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих година XX века. Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у методама ком...паративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост, упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке, изостала и обимнија рецепција у међународним круговима. Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности. Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета, којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског. Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite, musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за будуће музичко-семиотичке стратегије. Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке семиотике као дисциплине.

Keywords:
Gino Stefani / Dragutin Gostuški / Institute of Musicology SASA / First International Colloquium on Semiotics of Music / “Réalité. Musique. Langage” / драгутин гостушки / Ђино Стефани / Музиколошки институт САНУ / Прва међународна конференција о семиотици музике / „Реалност. Музика. Језик”
Source:
Музикологија / Musicology, 2017, I, 22, 177-197
Publisher:
  • Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Funding / projects:
  • Serbian musical identities within local and global frameworks: traditions, changes, challenges (RS-177004)
Note:
  • This article was written for the project Serbian Musical Identities Within Local and Global Frameworks:Traditions, Changes, Challenges (No. 177004), financed by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia. The research for this paper was initiated in 2013, on the occasion of marking the fortieth anniversary of the First International Colloquium on Semiotics of Music, held in 1973 in Belgrade. The first, much shorter version of the text was presented at the conference Musical Semiotics 40 Years after. Musical Theory and Analysis, The 10th International Conference, organized in Belgrade from 8–10 November 2013, by Depаrtment of Music Theory, Faculty of Music, University of Arts.

DOI: 10.2298/MUZ1722177T

ISSN: 1450-9814 (print); 2406-0976 (online)

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3770
Collections
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
Institution/Community
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
TY  - JOUR
AU  - Tomašević, Katarina
PY  - 2017
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3770
AB  - The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline.
AB  - Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music
T1  - Драгутин Гостушки и музичка семиотика
SP  - 177
EP  - 197
VL  - I
IS  - 22
DO  - 10.2298/MUZ1722177T
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770
ER  - 
@article{
author = "Tomašević, Katarina",
year = "2017",
abstract = "The main goals of this article, devoted to the contribution of the prominent
Serbian musicologist, composer and aesthetician Dragutin Gostuški (1923–1998)
to the semiotics of music, are the following: 1) to show the evolution of semiotic
ideas in Gostuški’s work; 2) to reconstruct the circumstances under which
preparations for the First International Colloquium on the Semiotics of Music
took place; and 3) to encourage new research that would re-examine Gostuški’s
major theoretical opus in the historical context of the discipline., Упркос чињеници да је Драгутин Гостушки (1923–1998) био један од
иницијатора, као и председник Организационог одбора Првог међународног
научног скупа о семиотици музике, одржаног у Београду 1973. године,
савремена наука о музици још увек није посветила одговарајућу пажњу
значајној улози коју је Гостушки остварио у развоју дисциплине како у
националном, тако и у међународном контексту. Још увек није у довољној
мери истражена ни еволуција његових теоријских погледа и доприноса
проучавању проблема значења, времена и стила у уметностима, а која се може
пратити почев од његових најранијих теоријских радова с почетка педесетих
година XX века.
Научник ерудитског знања, композитор и историчар уметности по
образовању, теоретичар, музиколог и естетичар по вокацији, такође и
истакнути музички критичар, Драгутин Гостушки несумњиво припада
интелектуалној елити свога доба. Утемељивши своје интердисциплинарно
промишљање о кључним проблемима уметности и, посебно – музике, у
методама компаративне естетике, Гостушки је у своје погледе врло рано
интегрисао и достигнућа тада савремене лингвистике; с посебном пажњом
промптно је и критички реаговао и на прве, интернационално запажене
резултате музичке семиотике. О релевантност његових теоријских концепата
значења, времена, форме и стила у уметностима, као и о уверљивости
његове анализе односа између поетског језика и музике, најочигледније
сведочи његова капитална књига Време уметности (1968). Нажалост,
упркос својевременим напорима аутора, ова значајна студија ни до данас
није објављена ни на једном од светских језика, те је, уз запажене изузетке,
изостала и обимнија рецепција у међународним круговима.
Достигавши почетком седамдесетих година прошлог века зенит
професионалне зрелости, Гостушки је 1970. постао и директор Музиколошког
института САНУ. С жаром и ентузујазмом покренуо је исте године Разговоре
о науци и уметности, својеврсан научни форум посвећен најактуелнијим
питањима из области природних и хуманистичких наука, као и уметности.
Проблеми односа између језика и музике, као и између лингвистике и музикологије
такође су, као централни, били разматрани приликом више ових сусрета,
којима су претходила уводна предавања водећег лингвисте Ранка Бугарског.
Чињеницу да је музичка семиотика у то време ушла у саму жижу пажње Драгутина Гостушког, потврђују и подаци о његовом великом залагању да се
у Београду, 1973. године по први пут организује сусрет тада водећих светских
семиотичара музике. На самој Конференцији, Гостушки је изложио реферат под
називом „Реалност. Музика. Језик. Прилог студијама проблема значења”[Réalite,
musique, langage. Contribution a l’étude de la problem de la signification], у којем
је ушао у отворени критички дијалог са водећим ауторима и поставио основу
сопствене теорије екрана као предлог оптималног методолошког полазишта за
будуће музичко-семиотичке стратегије.
Овај рад има за циљ да укаже на еволуцију семиотичких идеја у опусу
Гостушког, затим, да испита и реконструише околности под којима су се
одвијале припреме за одржавање Првог међународног научног скупа о
семиотици музике, као и да охрабри нова истраживања која би размотрила
централне теоријске опусе Гостушког у историјском контексту музичке
семиотике као дисциплине.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music, Драгутин Гостушки и музичка семиотика",
pages = "177-197",
volume = "I",
number = "22",
doi = "10.2298/MUZ1722177T",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770"
}
Tomašević, K.. (2017). Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology
Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., I(22), 177-197.
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770
Tomašević K. Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music. in Музикологија / Musicology. 2017;I(22):177-197.
doi:10.2298/MUZ1722177T
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770 .
Tomašević, Katarina, "Dragutin Gostuški and the Semiotics of Music" in Музикологија / Musicology, I, no. 22 (2017):177-197,
https://doi.org/10.2298/MUZ1722177T .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3770 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB