Show simple item record

Musicology (I /2016)

dc.contributorЈовановић, Јелена
dc.contributorМедић, Ивана
dc.date.accessioned2018-09-06T11:26:53Z
dc.date.available2018-09-06T11:26:53Z
dc.date.issued2016
dc.identifier.issn1450-9814 (print)
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3760
dc.description.abstractПочев од овог јубиларног, двадесетог издања часописа Музикологија, уредничке дужности ће бити подељене између главног уредника и уредника рубрике Тема броја. Тема овог броја носи наслов Музика и империја, а њен уредник је др Ивана Медић. Тема је инспирисана стотом годишњицом Првог светског рата, а припремљена је у сарадњи са Групом за проучавање руске и источноевропске музике (REEM) у оквиру Британског друштва за словенске и источноевропске студије (BASEES). Избијање Првог светског рата представљало је катализатор за распад европских царстава, након чега су се формирале националне државе. У прилозима који су представљени у овој рубрици разматрају се важна питања као што су: улога музике у формирању „национализма мале државеˮ у доба империје; дисциплине фолклора и етнографије и њихова улога у креирању империјалних идеологија; музичко представљање и конструисање националног и империјалног идентитета, уз манифестовање оријенталистичких или егзотизујућих тенденција; музичке последице даљег постојања империје и „империјеˮ у ХХ веку; музичка историографија империје и њена улога у успостављању и одржавању националних и империјалних идентитета; као и ефекти које су пропаст и распад империје и „империјеˮ имали на конструисане музичке идентитете, идеологије и званичне културне политике у области музике. Тако, Ана Ђуст (Аnna Giust) посматра оперу Рана владавина Олега (1790) Катарине Друге у контексту њеног „грчког пројектаˮ, при чему се дело тумачи као синтеза која персонификује визију Русије као империје која је спремна да прихвати наслеђе Византије. Акош Виндхагер (Ákos Windhager) прати формирање култа Царице Елизабете и музичка отелотворења тог култа у делима композитора Франца Листа, Корнела Абрањија, Кароља Доплера, Ференца Доплера и Ференца Еркела. Жана Књазева (Jeanna Kniazeva) анализира међуратну преписку између музиколога Жака Хандшина и Ижинија Англеса и показује како су њихова политичка схватања утицала на њихове научне концепте. Верица Грмуша разматра појам „звездеˮ на примеру сарадње између сопрана Маје Строци-Печић и композитора Петра Коњовића, где се звезда сматра и за оличење националног идентитета и за кључног агента у формирању сопствене личности. С друге стране, Џозеф Шулц (Joseph Schulz) се бави совјетском „империјомˮ и скрајнутом фигуром Арама Хачатурјана, Јермени- на који се уобичајено посматра као најбољи пример и „совјетског колонијализмаˮ и социјалистичког реализма. Шулц се фокусира на улогу коју су у том схватању одиграли совјетски музиколози, примењујући дискутабилне критичке конструкте на наводно осредње и самозадовољно стваралаштво Хачатурјана. Једини прилог из области етномузикологије у оквиру теме Музика и империја посвећен је сеоској музици становника Призренске Горе. Њене карактеристике приказују утицаје музичке културе Отоманске империје, која је владала овом територијом током више векова, али такође и елементе старе (словенске) вокалне традиције која је остала имуна на оријенталне утицаје. Рубрика Varia садржи музиколошке и етномузиколошке прилоге у којима се разматрају разнолике теме. Прва три чланка нуде нове погледе на нека од најактуелнијих питања у вези са српском црквеном, уметничком и народном музиком. Прва студија, чији су аутори Весна Сара Пено и Ивана Весић, бави се провокативним (и још увек релевантним) питањем генезе српског народног црквеног појања, у односу на концепте националне културе и идентитета и друштвено-политичке тенденције у Србији током XIX и на почетку XX века. Следећи чланак, чији је аутор Ана Стефановић, осветљава третман образаца преузетих из српске традиционалне музике у оквиру савремене српске соло песме, где они попримају различите референцијалне статусе: структурални (који произилази из архитектонских односа) или статус постмодернистичког интертекста, који захтева њихово превредновање. Трећи чланак, из пера Сање Радиновић, преставља резултат детаљног критичког сагледавања дванаест штампаних збирки народних песама, које је сакупио и уредио Миодраг Васиљевић, најзначајнији сакупљач фолклорног музичког блага и оснивач модерне етномузикологије у Србији. Његов мелографски рад се историјски поставља у кон- текст свеукупне етномузиколошке активности у нашој земљи. Последња два прилога су интердисциплинарног карактера. Студија Данке Лајић Михајловић и Смиљане Ђорђевић Белић, посвећена снимцима певања уз гусле који су објављени на грамофонским плочама у првој половини ХХ века, бави се повратним утицајем ових плоча на гусларску традицију (и у текстуалној и у музичкој димензији) и комуникативним моделом певања уз гусле. Коначно, Мико Лагерспец (Мikko Lagerspetz) пише о интерсубјективном, дељеном искуству посредством музичке интеракције, што отвара могућности за даље расправе из социолошког и културолошког угла посматрања. Рубрика Научна критика и полемика садржи три прилога, који су посвећени рецентним музиколошким и етномузиколошким публикацијама објављеним у Србији – двема монографијама и једном аудио издању.sr
dc.description.abstractStarting from this jubilee issue No. 20 of the journal Musicology, the editorial duties will be split between the Editor-in-Chief and the Editor of the rubric Theme of the Issue. This issue features the topic Music and Empire, edited by Dr Ivana Medić. This theme was inspired by the centennary of the World War I and prepared in collaboration with the BASEES Study Group for Russian and East European Music (REEM). The outbreak of World War I catalysed the disintegration of European empires and the subsequent establishment of national states. The articles gathered in this rubric discuss the important issues such as the role of music in the formation of small state nationalism in the age of Empire; the disciplines of folklore and ethnography and their role in the creation of imperial ideologies; the musical representation and construction of national and imperial identities and manifestations of orientalising or exoticising tendencies; musical consequences of the continuation of empires and ‘empires’ in the twentieth century; the musical historiography of the empire and its role in establishing and maintaining national and imperial identities; and the effects of the decline and dissolution of empires and ‘empires’ on constructed musical identities, ideologies and official cultural policies in regard of music. Thus Anna Giust discusses Catherine II’s opera The Early Reign of Oleg (1790) in the context of Catherine’s ‘Greek project’, with this opera understood as a synthesis embodying the vision of Russia as an Empire ready to receive the heritage of Byzantium. Ákos Windhager retraces the formation of the cult of Empress Elisabeth and its musical embodimends in the works by Franz Liszt, Kornél Ábrányi, Károly Doppler, Ferenc Doppler and Ferenc Erkel. Jeanna Kniazeva analyses the interwar correspondence between musicologists Jacques Handschin and Higini Anglès and shows how their political beliefs influenced their scientific concepts. Verica Grmuša uses the example of the collaboration between the soprano Maja Strozzi-Pečić and the composer Petar Konjović to discuss the notion of ‘star persona’, with the star regarded both as an embodiment of a national identity and a key agent in the creation of her own persona. Joseph Schulz, on the other hand, tackles the Soviet ‘Empire’ and the neglected figure of Aram Khachaturian, an Armenian commonly regarded as a prime example of both ‘Soviet colonialism’ and Socialist Realism. Schulz focuses on the role played by Soviet musicologists in placing questionable critical constructs on Khachaturian’s supposedly mediocre and complacent career. The only ethnomusicological contribution to the theme Music and Empire is dedicated to the village music of the inhabitants of Prizren Gora, whose characteristics show case influences of the musical culture of the Ottoman Empire which had dominated this area for many centuries, but also the elements of the old (Slavic) vocal tradition that has remained immune to these influences. The rubric Varia contains musicological and ethnomusicological contributions dealing with diverse topics. The first three articles offer new insights into some of the most pressing issues of Serbian church, art and folk music. The first article coauthored by Vesna Sara Peno and Ivana Vesić deals with the provocative (and still relevant) topic of the genesis of Serbian folk church singing with respect to the concepts of national culture and identity and socio-political tendencies in Serbia throughout the nineteenth and in the early twentieth century. The next article by Ana Stefanović brings forth the treatment of patterns transferred from Serbian traditional music into contemporary Serbian lied, where they acquire various referential statuses: the structural one (derived from architextual relations) or the status of a postmodern intertext which implies their revaluation. The third article, by Sanja Radinović, is a result of a minute critical assessment of twelve published collections of folk songs assembled and edited by Miodrag Vasiljević, the preeminent folk song collector and the founder of modern Serbian ethnomusicology; his melographic work is historically positioned in the context of the total ethnomusicological activity in our country. The last two papers are interdisciplinary. A study by Danka Lajić Mihajlović and Smiljana Đorđević Belić dedicated to the recordings of singing with the gusle released on gramophone records in the first half of the twentieth century deals with the reverse influence of these records on the guslars’ tradition (both in its textual and musical dimensions) and the communicative model of singing with the gusle. Finally, Mikko Lagerspetz writes about the intersubjective, divided experience through an interaction with music, which opens up the possibilities for further elaboration from the viewpoints of sociology and culturology. The rubric Discussion and polemics contains three texts dedicated to recent musicological and ethnomusicological publications in Serbia – two monographs and one edition of audio material.en
dc.language.isosrsr
dc.language.isoensr
dc.publisherБеоград : Музиколошки Институт Српске академије наука и уметностиsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectMusicsr
dc.subjectEmpiresr
dc.titleМузикологија 20 (I /2016)sr
dc.titleMusicology (I /2016)sr
dc.typeothersr
dc.rights.licenseBY-NC-SAsr
dcterms.abstractMuzikologija 20 (I /2016);
dc.description.otherТема броја: Музика и империјa / Тhe Main Theme: Music and Empire Oбјављивање часописа помогло је Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Министарство културе Републике Србије. / The publication of the journal is financially subsidized by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia, and Ministry of Culture of the Republic of Serbia.sr
dc.identifier.cobiss173918727
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/11805/bitstream_11805.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record