“Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary
„Музика милиона“. Јанош Мароти и академско проучавање популарне музике у Мађарској
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
In this paper I demonstrate the changes in János Maróthy’s aesthetic and political
attitudes towards popular music. Being an internationally acknowledged Marxist
musicologist, Maróthy found employment in many important musical institutions,
in the framework of which he not only had an overview of the events of Hungarian
popular music, but with his presentations and articles, in the 1950s and early 1960s
he also exerted a considerable influence on them. Using archival data and media
coverage, I examine Maróthy’s key texts which demanded a revision in the matter of
“socialist realism” and which announced a growing attention and tolerance towards
the musical products of Western “mass culture”: jazz and pop-rock. His work shows
how popular music became a part of academic research in Socialist Hungary.
У овом раду разматрам делатност Јаноша Маротија (1925–2001) и промене
његових естетичких и политичких ставова у односу на популарну музику, у
периоду од краја четрдесетих до почетка седамдесетих година ХХ века. Као
међународно признат музиколог марксистичке оријентације, Мароти је радио
у многим значајним музичким институцијама, које су му пружале платформу са
које је могао не само да прати догађања у мађарској популарној музици, већ и
да значајно утиче на њих, посебно путем јавних наступа и чланака објављених
током педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. При покушају
реконструисања и анализирања његових естетичких и социолошких ставова,
суочавамо се са Маротијевом форсираном идеолошком путањом и примећујемо
да су совјетски проглас о „мирољубивом сапостојању” два кампа и промене у
односима између Истока и Запада од почетка шездесетих година итекако имали
утицаја на његова размишљања. На основу архивских података и сачуваних
медијских записа, разматрам кључне М...аротијеве текстове, из различитих раздобља
његовог рада. Првенствено се бавим текстовима и скицама из шездесетих, у
којима је Мароти захтевао ревизију тумачења „социјалистичког реализма” и
који су најавили његову све већу пажњу и толеранцију за музичке производе
западњачке масовне културе: џез и поп-рок. Тиме његови написи показују како је
популарна музика постала део академских расправа у социјалистичкој Мађарској.
Након 1968. године, креатори мађарске културне политике били су
заинтересовани за очување дихотомије између образовања и забаве, односно,
између класичне и популарне музике. На подручју музике економско-комерцијални
аспект превагнуо је над идеолошким. Оваквим обртом, Јанош
Мароти, који је деценијама био иницијатор и најзначајнији протагониста
политичких и естетичких дискусија у вези са популарном музиком, постао
је „превазиђен”, изгубио утицај и постепено нестао из јавног живота.
Међутим, он је остао веран својим принципима. Захваљујући његовом
деловању, проучавање популарне музике на Одсеку за социологију музике при
Музиколошком институту у Будимпешти постало је могуће од 1969. године, а
студије популарне музике су званично утемељене као нова научна дисциплина.
Кључне речи:
János Maróthy / Hungarian popular music / marxist musicology / socialist realism / Јанош Мароти / мађарска популарна музика / социјалистички реализам / марксистичка музикологијаИзвор:
Музикологија / Musicology, 2017, II, 23, 117-126Издавач:
- Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
Напомена:
- Some parts of this article have already been published in the author’s other articles (in German and Hungarian).
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - JOUR AU - Ignácz, Ádám AU - Игњац, Адам PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3740 AB - In this paper I demonstrate the changes in János Maróthy’s aesthetic and political attitudes towards popular music. Being an internationally acknowledged Marxist musicologist, Maróthy found employment in many important musical institutions, in the framework of which he not only had an overview of the events of Hungarian popular music, but with his presentations and articles, in the 1950s and early 1960s he also exerted a considerable influence on them. Using archival data and media coverage, I examine Maróthy’s key texts which demanded a revision in the matter of “socialist realism” and which announced a growing attention and tolerance towards the musical products of Western “mass culture”: jazz and pop-rock. His work shows how popular music became a part of academic research in Socialist Hungary. AB - У овом раду разматрам делатност Јаноша Маротија (1925–2001) и промене његових естетичких и политичких ставова у односу на популарну музику, у периоду од краја четрдесетих до почетка седамдесетих година ХХ века. Као међународно признат музиколог марксистичке оријентације, Мароти је радио у многим значајним музичким институцијама, које су му пружале платформу са које је могао не само да прати догађања у мађарској популарној музици, већ и да значајно утиче на њих, посебно путем јавних наступа и чланака објављених током педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. При покушају реконструисања и анализирања његових естетичких и социолошких ставова, суочавамо се са Маротијевом форсираном идеолошком путањом и примећујемо да су совјетски проглас о „мирољубивом сапостојању” два кампа и промене у односима између Истока и Запада од почетка шездесетих година итекако имали утицаја на његова размишљања. На основу архивских података и сачуваних медијских записа, разматрам кључне Маротијеве текстове, из различитих раздобља његовог рада. Првенствено се бавим текстовима и скицама из шездесетих, у којима је Мароти захтевао ревизију тумачења „социјалистичког реализма” и који су најавили његову све већу пажњу и толеранцију за музичке производе западњачке масовне културе: џез и поп-рок. Тиме његови написи показују како је популарна музика постала део академских расправа у социјалистичкој Мађарској. Након 1968. године, креатори мађарске културне политике били су заинтересовани за очување дихотомије између образовања и забаве, односно, између класичне и популарне музике. На подручју музике економско-комерцијални аспект превагнуо је над идеолошким. Оваквим обртом, Јанош Мароти, који је деценијама био иницијатор и најзначајнији протагониста политичких и естетичких дискусија у вези са популарном музиком, постао је „превазиђен”, изгубио утицај и постепено нестао из јавног живота. Међутим, он је остао веран својим принципима. Захваљујући његовом деловању, проучавање популарне музике на Одсеку за социологију музике при Музиколошком институту у Будимпешти постало је могуће од 1969. године, а студије популарне музике су званично утемељене као нова научна дисциплина. PB - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts T2 - Музикологија / Musicology T1 - “Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary T1 - „Музика милиона“. Јанош Мароти и академско проучавање популарне музике у Мађарској SP - 117 EP - 126 VL - II IS - 23 DO - 10.2298/MUZ1723117I UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3740 ER -
@article{ author = "Ignácz, Ádám and Игњац, Адам", year = "2017", abstract = "In this paper I demonstrate the changes in János Maróthy’s aesthetic and political attitudes towards popular music. Being an internationally acknowledged Marxist musicologist, Maróthy found employment in many important musical institutions, in the framework of which he not only had an overview of the events of Hungarian popular music, but with his presentations and articles, in the 1950s and early 1960s he also exerted a considerable influence on them. Using archival data and media coverage, I examine Maróthy’s key texts which demanded a revision in the matter of “socialist realism” and which announced a growing attention and tolerance towards the musical products of Western “mass culture”: jazz and pop-rock. His work shows how popular music became a part of academic research in Socialist Hungary., У овом раду разматрам делатност Јаноша Маротија (1925–2001) и промене његових естетичких и политичких ставова у односу на популарну музику, у периоду од краја четрдесетих до почетка седамдесетих година ХХ века. Као међународно признат музиколог марксистичке оријентације, Мароти је радио у многим значајним музичким институцијама, које су му пружале платформу са које је могао не само да прати догађања у мађарској популарној музици, већ и да значајно утиче на њих, посебно путем јавних наступа и чланака објављених током педесетих и почетком шездесетих година прошлог века. При покушају реконструисања и анализирања његових естетичких и социолошких ставова, суочавамо се са Маротијевом форсираном идеолошком путањом и примећујемо да су совјетски проглас о „мирољубивом сапостојању” два кампа и промене у односима између Истока и Запада од почетка шездесетих година итекако имали утицаја на његова размишљања. На основу архивских података и сачуваних медијских записа, разматрам кључне Маротијеве текстове, из различитих раздобља његовог рада. Првенствено се бавим текстовима и скицама из шездесетих, у којима је Мароти захтевао ревизију тумачења „социјалистичког реализма” и који су најавили његову све већу пажњу и толеранцију за музичке производе западњачке масовне културе: џез и поп-рок. Тиме његови написи показују како је популарна музика постала део академских расправа у социјалистичкој Мађарској. Након 1968. године, креатори мађарске културне политике били су заинтересовани за очување дихотомије између образовања и забаве, односно, између класичне и популарне музике. На подручју музике економско-комерцијални аспект превагнуо је над идеолошким. Оваквим обртом, Јанош Мароти, који је деценијама био иницијатор и најзначајнији протагониста политичких и естетичких дискусија у вези са популарном музиком, постао је „превазиђен”, изгубио утицај и постепено нестао из јавног живота. Међутим, он је остао веран својим принципима. Захваљујући његовом деловању, проучавање популарне музике на Одсеку за социологију музике при Музиколошком институту у Будимпешти постало је могуће од 1969. године, а студије популарне музике су званично утемељене као нова научна дисциплина.", publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts", journal = "Музикологија / Musicology", title = "“Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary, „Музика милиона“. Јанош Мароти и академско проучавање популарне музике у Мађарској", pages = "117-126", volume = "II", number = "23", doi = "10.2298/MUZ1723117I", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3740" }
Ignácz, Á.,& Игњац, А.. (2017). “Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary. in Музикологија / Musicology Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., II(23), 117-126. https://doi.org/10.2298/MUZ1723117I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3740
Ignácz Á, Игњац А. “Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary. in Музикологија / Musicology. 2017;II(23):117-126. doi:10.2298/MUZ1723117I https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3740 .
Ignácz, Ádám, Игњац, Адам, "“Music for Millions”. János Maróthy and Academic Research on Popular Music in Socialist Hungary" in Музикологија / Musicology, II, no. 23 (2017):117-126, https://doi.org/10.2298/MUZ1723117I ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3740 .