Show simple item record

dc.contributorМедић, Ивана
dc.date.accessioned2018-09-01T14:15:08Z
dc.date.available2018-09-01T14:15:08Z
dc.date.issued2015
dc.identifier.isbn978-86-80639-24-6
dc.identifier.urihttp://dais.sanu.ac.rs/123456789/3655
dc.description.abstractПовод за настанак ове књиге представљала је околност да се 2014. године навршило деведесет година од првог радијског преноса у Србији, емитованог путем Главне радиотелеграфске станице Београд – Раковица, као и осамдесет пет година од момента када је Радио Београд започео емисиони рад из простора међуспрата (мезанина) зграде Српске академије наука и уметности (САНУ). У част ових јубилеја, Музиколошки институт САНУ организовао је децембра 2014. године научни скуп са међународним учешћем под називом Радио као стуб развоја српске и југословенске музичке културе и уметности; намера организатора била је да се осветли вишеслојан и плодоносан допринос радија српској музичкој култури током читавог XX века, као и на преласку у нови миленијум. Током три дана одвијања научног скупа, који је обухватио предавања по позиву, панеле, сесије, као и пратећи садржај – трибине и промоције књига, организоване у сарадњи са Трећим програмом Радио Београда – музиколози, етномузиколози, композитори, театролози, продуценти, новинари, теоретичари и практичари радија различитих генерација, имали су прилике да презентују резултате својих истраживања, али и да, путем живих дискусија, размене своја искуства, да начине дијахронијски пресек делатности радија током протеклих деведесет година, те да повуку паралеле између онога „како се некад радило“ и какво је „стање на терену“ данас. На скупу су своја виђења изложили ветерани који су на Радио Београду провели читав свој радни век, али и сасвим млади радијски посленици, односно, теоретичари, који сагледавају проблеме везане за функционисање радија и за потребе слушалаца радијских програма у XXI веку. Успех научног скупа, али и чињеница да је више сарадника Музиколошког института САНУ, укључујући и уредницу овог издања, професионално стасавала на Радио Београду, мотивисао нас је да размишљамо о објављивању тематског зборника који би попунио значајну празнину у литератури посвећеној музици на Радио Београду, која досад није била предмет обухватнијих проучавања. Позиву да напишу радове за тематски зборник, чији смо циљ формулисали као потребу да се разветли вишеслојан и плодоносан допринос радија српској култури и уметности, одазвало се осамнаест аутора. Већина аутора фокусирала се на делатност Радио Београда, међутим, заступљени су и текстови посвећени Радио Новом Саду, комерцијалним радио станицама у Србији у XXI веку, као и феномену „преласка“ са радио таласа на интернет. Посебну групу чине радови посвећени Војничком Радио Београду (Зендер Белград), радио станици која је деловала за време немачке окупације Београда од 1941. до 1944. године, а чија је делатност досад углавном превиђана и игнорисана приликом проучавања развоја радија у Београду, Србији и/или Југославији. Премда су на научном скупу у организацији Музиколошког института САНУ учествовали и научници из иностранства, који су се проучавали делатност радио станица у земљама региона, определили смо се да овај тематски зборник буде у целости посвећен радију у Србији, јер би ширење теме на расветљавање специфичне позиције Радио Београда у некадашњем југословенском контексту далеко превазишло пројектовани обим ове књиге. Премда овај зборник, упркос својим знатним димензијама, нипошто не претендује на свеобухватност, жеља нам је била да допринесемо разумевању музике и дискурса о музици током вишедеценијског развоја једног од фундаменталних масовних медија, развоја који се одвијао у динамичним и константно променљивим друштвенополитичким околностима. Сагледан је утицај државних политика на уредничке стратегије пре Другог светског рата, током немачке окупације, у социјалистичком и постсоцијалистичком контексту. Разматран је развој и рецепција уметничких пракси које су у неком тренутку биле „нове” и „авангардне”; напоредо са тиме, разматрана је народна и популарна музика. Активности Радио Београда у домену музичке продукције и делатности њених бројних ансамбала завредиле су посебну пажњу, те је значајан број студија у овом зборнику посвећен управо овом сегменту. Заједнички циљ свих аутора био је да допринесу ширењу сазнања о улози медија у креирању музичких пракси, али и о укупној позицији радија и других масовних медија у савременом друштву. Пошто нисмо желели да ауторима текстова намећемо јединствен методолошки приступ, радови обједињени у овој књизи међусобно су доста различити. Неки од њих базирани су на проучавању архивске грађе, док се други више ослањају на „живо” радијско искуство и практичан рад; поједини аутори усмерени су на историјска разматрања, док се други баве садашњим тренутком и покушавају да сагледају улогу радија у будућности; један део радова опремљен је богатим критичким апаратом, док су други првенствено базирани на личним увидима и сећањима аутора-протагониста. Без обзира на ову хетерогеност, сваки од текстова обједињених у овој књизи доноси прегршт нових информација и систематизација. У оквиру ове публикације истиче се неколико тематских целина. Књига започиње историјским захватом у прве деценије деловања радија у Србији: Ивана Весић разматра „просветитељску” улогу радија између два светска рата; Мирјана Николић и Маја Васиљевић баве се делатношћу београдске радио станице у условима немачке окупације током Другог светског рата, док је Даринка Симић-Митровић сагледала допринос Радио Београда промоцији, пласману и очувању српске уметничке музике у деценијама после Другог светског рата, али и начинила паралелу са данашњим тренутком, у којем је, нажалост, овај сегмент делатности радија готово у потпуности занемарен. Следећу тематску област представља осврт на иновације које је српској уметничкој музици донео Радио Београд, посебно на плану електронске музике и радиофоније. Владан Радовановић пише о Електронском студију Радио Београда, чији је био оснивач и дугогодишњи руководилац; Марија Ћирић доноси пресек развоја и стваралачких домета српске радиофонске уметности, док се Ана Котевска надовезује на њено излагање, али се фокусира на радиофонску поетику једне истакнуте уметнице, Иване Стефановић. У делу књиге који се бави програмским концепцијама, Снежана Николајевић пише о садејству музике и текста у музичким емисијама Радио Београда. Два рада посвећена су различитим сегментима делатности Трећег програма Радио Београда: Ивана Медић разматра циклус концерата Музичка модерна, који је током две деценије српској јавности представљао најзначајније тенденције савремене уметничке музике у свету, док се Ирина Максимовић и Растко Јаковљевић осврћу на, у много чему пионирску, делатност етномузиколога Драгослава Девића, који је уређивао циклус емисија посвећен музици са различитих меридијана. С друге стране, Весна Ивков анализира на који начин је редакција програма народне музике на Радио Новом Саду, током више деценија, одговарала на културне потребе слушалаца у мултикултуралној средини каква је Војводина. Најопсежнији сегмент књиге посвећен је анализи делатности различитих ансамбала Радио Београда односно Радио-телевизије Србије. Ову тематску област отвара есејистички рад Слободана Пајића (Slobodan Dan Paich), позоришног редитеља који је највећи део живота провео у иностранству. Као један од малобројних, данас живих, чланова прве поставе Дечијег хора Радио Београда, Пајић евоцира успомене из тог доба, анализира методе примењиване у раду са децом, али се и наслања на скорашња истраживања из области когнитивне психологије, те указује на који начин данас, у свом професионалном раду, примењује искуства која је стекао као дечак. Јелена Јанковић-Бегуш је, на основу обимне архивске грађе, истражила допринос ансамбала Музичке продукције Радио-телевизије Србије фестивалу БЕМУС, од његовог оснивања до данас. Марија Маглов даје исцрпан преглед делатности Радио Београда и, посебно, дискографске куће ПГП РТС промоцији „озбиљне”, односно, уметничке музике. Најзад, Срђан Тепарић се бави делатношћу Хора РТС од почетка новог миленијума, која се одвија у веома неповољним финансијским и организационим околностима, те покушава да сагледа начине за излазак овог ансамбла из вишегодишње кризе. Завршна разматрања посвећена су улози радија у XXI веку. Ивана Ерцеговац, на основу података сакупљених путем квантитативног истраживања, сагледава радио као интегрисани део интернета, док се Марија Каран бави профилисањем радијског аудиторијума у данашње време, са посебним освртом на различите начине форматирања радијских емисија. Дугујем, најпре, велику захвалност свим ауторкама и ауторима који су се одазвали позиву да приложе студије за овај тематски зборник. Поред тога, захваљујем се колегиницама и колегама који су учествовали на научном скупу Радио као стуб развоја српске и југословенске музичке културе и уметности, у својству излагача, модератора сесија, или учесника пратећих програма (промоција и трибина): Јелена Арнаутовић, Срђан Атанасовски, Саша Божидаревић, Марија Думнић, Богдан Ђаковић, Јелена Јовановић, Милица Кнежевић, Соња Лончар, Ђорђе Малавразић, Татјана Марковић, Ивана Миладиновић-Прица, Биљана Милановић, Милан Милојковић, Ивана Неимаревић, Јелена Новак, Андрија Павловић, Александра Паладин, Ана Петров, Горица Пилиповић, Екехард Пистрик (Eckehard Pistrick), Ксенија Стевановић, Леон Стефанија (Leon Stefanija), Катарина Томашевић и Стефан Цветковић. Посебно се захваљујем колегиницама и колегама који су ми помогли у различитим фазама припреме овог зборника: најпре, рецензентима Димитрију О. Големовићу и Мелити Милин, који су препознали значај објављивања ове књиге; затим, Мирјани Николић, Драгани Стојановић-Новичић, Христини Медић, Ани Котевској, Зорици Премате и Јелени Јанковић-Бегуш. Значајну медијску подршку активностима Музиколошког института САНУ пружиле су колегинице Ана Ђорђевић и Тамара Маљковић. Велику захвалност дугујем свим сарадницима и административном особљу Музиколошког института САНУ. Објављивање ове књиге не би било могуће без финансијске подршке коју су нам пружили СОКОЈ – Организација музичких аутора Србије и Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Ову публикацију посвећујемo успомени на Даринку Симић-Митровић, која је преминула 28. октобра 2015. године. Њен огроман допринос Радио Београду, у својству главне уреднице музичког програма и директорке Музичке продукције, при чему посебно место заузима њена улога хроничарке деловања Хора и Симфонијског оркестра ове медијске куће, као и њене активности у погледу снимања, пласмана и очувања српске уметничке музике, завређују да буду предмет посебне књиге. др Ивана Медићsr
dc.language.isosrsr
dc.language.isoensr
dc.publisherБеоград : Музиколошки институт Српске академије наука и уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/177004/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.subjectРадио Београдsr
dc.subjectмузички програмsr
dc.subjectрадиофонијаsr
dc.subjectмузичка продукцијаsr
dc.subjectRadio Belgradesr
dc.subjectmusic programmesr
dc.subjectradiophonysr
dc.subjectmusic productionsr
dc.titleРадио и српска музикаsr
dc.typebooksr
dc.rights.licenseBY-NC-SAsr
dcterms.abstractRadio i srpska muzika;
dc.identifier.cobiss219605260
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/29298/RADIO-I-SRPSKA-MUZIKA.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record