The paper is relating to audio collection of the Institute of Musicology SASA as extremely important part of this institution's fund. The collection comprises of valuable sound materials, especially significant collections ...

With the development of ethnomusicology from a comparative discipline to an anthropologically oriented science there has been an increase in the significance of the biography of folk musicians as scientific sources. The ...

У тексту се Мокрањчеви руковетни циклуси сагледавају као стваралачко пројектовање нације. Руковети су проучене из теоријске перспективе етносимболизма, па је и фолклорна материја посматрана контекстуално, чиме је омогућено ...

Учење певања уз гусле у овом раду се разматра као активност у оквиру заштите традиционалне народне музике као нематеријалног културног наслеђа, и, у том смислу, специфичан вид музичке едукације. Гусларски подмладак у ...

Рад је писан као прилог обележавању стогодишњице од смрти двојице значајних композитора и диригената – Даворина Јенка (1835–1914) и Стевана Ст. Мокрањца (1856–1914). Конципиран у неколико фрагмената, рад преиспитује ...

Званична политика послератне социјалистичке Југославије углавном је била оријентисана на економију у урбаној средини, док се, како је то бивало и раније, агрикултури више пажње посвећивало у руралним подручјима. Верујући ...

Since research into south-Slav epic songs began, finding its place within philological sciences, the musical component has been marginalized. In extreme cases the correlation between poetry and music was even denied. In ...

The subject of this paper is the relation between individual and collective identity within the folk-music tradition, from the perspective of ethnomusicology. Solo folk musicians have more latitude than those who perform ...

Сагледавањем државних одредаба које су се тицале општег и богословског образовања, а у коме је своје место имала црквена музика, стиче се увид у односе државне и црквене власти, с једне стране, као и државне и црквене ...

Фонографски снимци које су на воштаним плочама начинили композитор Коста П. Манојловић и етнолог Добривоје Дробњаковић између 1930. и 1932. године чине најстарију колекцију теренских звучних записа у Србији. Највећи део ...