У тексту се Мокрањчеви руковетни циклуси сагледавају као стваралачко пројектовање нације. Руковети су проучене из теоријске перспективе етносимболизма, па је и фолклорна материја посматрана контекстуално, чиме је омогућено ...

Млади гуслари и они који их подучавају, њихови сродници и педагози, суочавају се са задацима и потешкоћама значајно различитим у односу на време искључиво усмене предаје знања и вештина, па и самих песама и гусларског ...

Разлога да овај прилог настане је више, а непосредни повод је текст на који сам недавно наишла на интернету. Између осталог, садржи дезинформацију о записивању певања уз гусле нотним записом...

Стваралаштво Јосипа Славенског (1896-1955) базирано је на синтези модернистичких композиционо-техничких решења и инспирације музичким фолклором. Иако постоје тумачења дела Славенског као делимично национално усмерених ...

У Југославији након Другог светског рата јавља се идеја о стварању „нове уметности“ за „новог човека“, која ће бити прожета „новим, здравим мислима“. Из такве културне политике произлази потреба за институцијама које ће ...

Циљ овог рада је сагледавање континуитета развоја музиколошке дисциплине у Србији током 20. века, са посебним освртом на дешавања у првим деценијама након Другог светског рата.

Документарни филм "Довољно за бесмртност" настао је у оквиру пројекта "100 година касније" којим је обележено 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца.

Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908) и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на ...