Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 14
Педагошки аспекти очувања традиције певања уз гусле
(Београд : Савез гуслара Србије, 2016)
Млади гуслари и они који их подучавају, њихови сродници и педагози, суочавају се са задацима и потешкоћама значајно различитим у односу на време искључиво усмене предаје знања и вештина, па и самих песама и гусларског ...
Певање уз гусле и нотни записи: историјат и потенцијали
(Београд : Савез гуслара Србије, 2017)
Разлога да овај прилог настане је више, а непосредни повод је текст на који сам недавно наишла на интернету. Између осталог, садржи дезинформацију о записивању певања уз гусле нотним записом...
Јосип Славенски: Симфонија Оријента, синтеза композиторовог стваралаштва / Josip Slavenski: Sinfonia Orienta, a Synthesis of an Opus
(Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, 2019)
Стваралаштво Јосипа Славенског (1896-1955) базирано је на синтези модернистичких композиционо-техничких решења и инспирације музичким фолклором. Иако постоје тумачења дела Славенског као делимично национално усмерених ...
Неколико теза о умереном модернизму и традицији / A few Thesis on Moderated Modernism and Tradition
(Бања Лука : Академија умјетности у Бањој Луци, 2019)
Певање уз гусле и музичка индустрија: гусларска извођења на првим грамофонским плочамa (1908−1931/2) / Singing Wiht Gusle Accompaniment and the Music Industry: The First Gramophone Records of Gusle Players' Performances (1908−1931/2)
(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2016)
Полазећи од корпуса грамофонских плоча на 78 обртаја у минути са снимцима гусларских извођења, које су настале у периоду између краја прве (1908)
и почетка четврте деценије двадесетог века (1931/32), ауторке указују на ...
Дефинисање "традиционалног" у (традиционалном) певању уз гусле као нематеријалном културном наслеђу: компетенција носилаца наслеђа и/или стручњака? / Dеfining “traditional” in (traditional) singing to the accompaniment of the gusle as the intangible cultural heritage: the competence of communities and groups of cultural heritage bearers and/or experts?
(Београд : Удружење фолклориста Србије; Универзитетска библиотека "Светозар Марковић"; Лозница : Центар за културу, "Вук Караџић", 2019)
У раду се дискутује о етичким и теоријско-методолошким проблемима позиционирања истраживача у примењеној хуманистици, са посебним акцентом на ангажовању на пољу заштите нематеријалног културног наслеђа (НКН) у контексту ...
Институционализација музикологије у Србији у светлу нове културне политике Југославије / Institutionalization of Musicology in the Light of New Cultural Politics of Yugoslavia
(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој ЛуциБања Лука : Академија наука и умјетности Републике СрпскеБања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске, 2017)
У Југославији након Другог светског рата јавља се идеја о стварању „нове уметности“ за „новог човека“, која ће бити прожета „новим, здравим мислима“. Из такве културне политике произлази потреба за институцијама које ће ...
Документарни филм "Довољно за бесмртност"
(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој ЛуциБања Лука : Академија наука и умјетности Републике СрпскеБања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске, 2017)
Документарни филм "Довољно за бесмртност" настао је у оквиру пројекта "100 година касније" којим је обележено 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца.
Музикологија у Србији - институционализација и развој у оквиру нове културне политике Југославије (1948-1985)
(Бања Лука : Академија умјетности Универзитета у Бањој ЛуциБања Лука : Академија наука и умјетности Републике СрпскеБања Лука : Музиколошко друштво Републике Српске, 2016)
Циљ овог рада је сагледавање континуитета развоја музиколошке дисциплине у Србији током 20. века, са посебним освртом на дешавања у првим деценијама након Другог светског рата.
Музичко пројектовање нације: етносимболизам Мокрањчевих руковети
(Београд : Музиколошки институт Српске академије наука и уметности, 2014)
У тексту се Мокрањчеви руковетни циклуси сагледавају као стваралачко
пројектовање нације. Руковети су проучене из теоријске перспективе етносимболизма, па је и фолклорна материја посматрана контекстуално, чиме је
омогућено ...