DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
  •   DAIS
  • Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Gubaidulina, Misunderstood

Несхваћена Губајдулина

Thumbnail
2012
Medic_Gubaidulina_Misunderstood.pdf (484.5Kb)
Authors
Medić, Ivana
Contributors
Peno, Vesna
Article (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Since the early 1980s Sofia Gubaidulina has received numerous accolades, and her music has been performed and recorded worldwide. However, the critics’ reaction to her works has often been resoundingly negative. In particular, Western critics have been baffled by Gubaidulina’s penchant for long durations, the employment of seemingly literal musical symbolism verging on the kitch and, last but not least, the composer’s religious fervour. Starting from the reviews of two ambitious events that served as introductions of Gubaidulina’s music to British audiences, I will discuss the main objections directed towards her oeuvre and demonstrate that Gubaidulina’s idiosyncratic compositional method has been misunderstood by British critics.
Од средине осамдесетих година прошлог века стваралаштво савремене руске композиторке Софије Губајдулине (1931–) доспело је у жижу интересовања на Западу, првенствено захваљујући изузетном успеху њеног виолинског концерта Оферторијум у ненадмашном извођењу Гидона Кремера. У последње три деценије Губајдулина је освојила много значајних награда, постала је чланица немачке и шведске Академије наука и уметности, амерички универзитети Јејл и Чикаго су јој доделили почасне докторате, а њена музика је извођена са великим успехом широм света. Међутим, западноевропски критичари често веома негативно реагују на њену музику. Нарочито им сметају Губајдулинина употреба наизглед баналних музичких симбола на ивици кича, као и композиторкин религиозни занос. Полазећи од критика објављених у британској штампи поводом два фестивала одржана 2006. и 2007. године, којима је Губајдулинин опус представљен британској публици, разматрам основне замерке упућене њеном стваралаштву. Након тога, анал...изирам три Губајдулинине композиције настале пре распада Совјетског Савеза (Час душе, Оферторијум и Гласови... утихнули) да бих показала на који су начин ова дела одговорила на социјалне и културне изазове тог доба. Мој аргумент је да су британски критичари погрешно протумачили Губајдулинину естетику, у којој се прожимају популистичко са авангардним и религиозно са политичким, јер нису узели у обзир контекст у којем су ова дела настала. Међутим, указујем и на чињеницу да је Губајдулина донекле крива за негативну рецепцију њених скорашњих остварења, јер је остала доследна свом композиторском методу искристалисаном у Совјетском Савезу, упркос томе што се контекст у потпуности променио (а она сама се од 1992. године настанила у Немачкој). Мој циљ је да „рестаурирам“ контекст у којем су настала њена најзначајнија остварења, те да им на тај начин вратим кредибилитет и да оспорим неке од престрогих критичарских оцена.

Keywords:
Gubaidulina / BBC / Tsvetaeva / Offertorium / religious music
Source:
Музикологија / Musicology, 2012, 13, 101-123
Publisher:
  • Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts

DOI: 10.2298/MUZ120303014M

Cobiss ID: 173918727

ISSN: 1450-9814 (print); 2406-0976 (online)

[ Google Scholar ]
URI
http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3618
Collections
  • Музикологија (часопис) / Musicology (journal)
Institution
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASA
TY  - JOUR
AU  - Medić, Ivana
PY  - 2012
UR  - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3618
AB  - Since the early 1980s Sofia Gubaidulina has received numerous accolades, and her music has been performed and recorded worldwide. However, the critics’ reaction to her works has often been resoundingly negative. In particular, Western critics have been baffled by Gubaidulina’s  penchant for long durations, the employment of seemingly literal musical symbolism verging on the kitch and, last but not least, the composer’s religious fervour. Starting from the reviews of two ambitious events that served as introductions of Gubaidulina’s music to British audiences, I will discuss the main objections directed towards her oeuvre and demonstrate  that  Gubaidulina’s  idiosyncratic compositional method has been misunderstood by British critics.
AB  - Од средине осамдесетих година прошлог века стваралаштво
савремене руске композиторке Софије Губајдулине (1931–) доспело је
у жижу интересовања на Западу, првенствено захваљујући изузетном
успеху њеног виолинског концерта Оферторијум у ненадмашном
извођењу Гидона Кремера. У последње три деценије Губајдулина је
освојила много значајних награда, постала је чланица немачке и шведске
Академије наука и уметности, амерички универзитети Јејл и Чикаго су
јој доделили почасне докторате, а њена музика је извођена са великим
успехом широм света. Међутим, западноевропски критичари често веома
негативно реагују на њену музику. Нарочито им сметају Губајдулинина
употреба наизглед баналних музичких симбола на ивици кича, као и
композиторкин религиозни занос.
Полазећи од критика објављених у британској штампи поводом
два фестивала одржана 2006. и 2007. године, којима је Губајдулинин опус
представљен британској публици, разматрам основне замерке упућене
њеном стваралаштву. Након тога, анализирам три Губајдулинине
композиције настале пре распада Совјетског Савеза (Час душе,
Оферторијум и Гласови... утихнули) да бих показала на који су начин ова
дела одговорила на социјалне и културне изазове тог доба. Мој аргумент
је да су британски критичари погрешно протумачили Губајдулинину естетику, у којој се прожимају популистичко са авангардним и религиозно
са политичким, јер нису узели у обзир контекст у којем су ова дела
настала. Међутим, указујем и на чињеницу да је Губајдулина донекле
крива за негативну рецепцију њених скорашњих остварења, јер је остала
доследна свом композиторском методу искристалисаном у Совјетском
Савезу, упркос томе што се контекст у потпуности променио (а она сама
се од 1992. године настанила у Немачкој). Мој циљ је да „рестаурирам“
контекст у којем су настала њена најзначајнија остварења, те да им
на тај начин вратим кредибилитет и да оспорим неке од престрогих
критичарских оцена.
PB  - Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts
T2  - Музикологија / Musicology
T1  - Gubaidulina, Misunderstood
T1  - Несхваћена Губајдулина
SP  - 101
EP  - 123
IS  - 13
DO  - 10.2298/MUZ120303014M
ER  - 
@article{
author = "Medić, Ivana",
year = "2012",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3618",
abstract = "Since the early 1980s Sofia Gubaidulina has received numerous accolades, and her music has been performed and recorded worldwide. However, the critics’ reaction to her works has often been resoundingly negative. In particular, Western critics have been baffled by Gubaidulina’s  penchant for long durations, the employment of seemingly literal musical symbolism verging on the kitch and, last but not least, the composer’s religious fervour. Starting from the reviews of two ambitious events that served as introductions of Gubaidulina’s music to British audiences, I will discuss the main objections directed towards her oeuvre and demonstrate  that  Gubaidulina’s  idiosyncratic compositional method has been misunderstood by British critics., Од средине осамдесетих година прошлог века стваралаштво
савремене руске композиторке Софије Губајдулине (1931–) доспело је
у жижу интересовања на Западу, првенствено захваљујући изузетном
успеху њеног виолинског концерта Оферторијум у ненадмашном
извођењу Гидона Кремера. У последње три деценије Губајдулина је
освојила много значајних награда, постала је чланица немачке и шведске
Академије наука и уметности, амерички универзитети Јејл и Чикаго су
јој доделили почасне докторате, а њена музика је извођена са великим
успехом широм света. Међутим, западноевропски критичари често веома
негативно реагују на њену музику. Нарочито им сметају Губајдулинина
употреба наизглед баналних музичких симбола на ивици кича, као и
композиторкин религиозни занос.
Полазећи од критика објављених у британској штампи поводом
два фестивала одржана 2006. и 2007. године, којима је Губајдулинин опус
представљен британској публици, разматрам основне замерке упућене
њеном стваралаштву. Након тога, анализирам три Губајдулинине
композиције настале пре распада Совјетског Савеза (Час душе,
Оферторијум и Гласови... утихнули) да бих показала на који су начин ова
дела одговорила на социјалне и културне изазове тог доба. Мој аргумент
је да су британски критичари погрешно протумачили Губајдулинину естетику, у којој се прожимају популистичко са авангардним и религиозно
са политичким, јер нису узели у обзир контекст у којем су ова дела
настала. Међутим, указујем и на чињеницу да је Губајдулина донекле
крива за негативну рецепцију њених скорашњих остварења, јер је остала
доследна свом композиторском методу искристалисаном у Совјетском
Савезу, упркос томе што се контекст у потпуности променио (а она сама
се од 1992. године настанила у Немачкој). Мој циљ је да „рестаурирам“
контекст у којем су настала њена најзначајнија остварења, те да им
на тај начин вратим кредибилитет и да оспорим неке од престрогих
критичарских оцена.",
publisher = "Belgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts",
journal = "Музикологија / Musicology",
title = "Gubaidulina, Misunderstood, Несхваћена Губајдулина",
pages = "101-123",
number = "13",
doi = "10.2298/MUZ120303014M"
}
Medić I. Gubaidulina, Misunderstood. Музикологија / Musicology. 2012;(13):101-123
,& Medić, I. (2012). Gubaidulina, Misunderstood.
Музикологија / MusicologyBelgrade : Institute of Musicology, Serbian Academy of Sciences and Arts., null(13), 101-123. 
https://doi.org/10.2298/MUZ120303014M
Medić Ivana, "Gubaidulina, Misunderstood" null, no. 13 (2012):101-123,
https://doi.org/10.2298/MUZ120303014M .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB