Корнелије Станковић и његово доба: зборник радова са научног скупа одржаног од 27. до 29. октобра 1981, поводом 150-годишњице композиторовог рођења

Abstract

Зборник радова Корнелије Станковић и његово доба садржи прилоге са Научног скупа одржаног од 27. до 29. октобра 1981. у Српској академији наука и уметности и у Матици српској у Новом Саду поводом 150-годишњице од композиторовог рођења. Скуп су припремили Одељење ликовне и музичке уметности САНУ, Одбор за историју српске музике САНУ и Музиколошки институт САНУ. На скупу су учествовала двадесет два предавача из Југославије и по један из Аустрије и СССР-а. Нису учествовали, иако су били пријављени, Марина Бергамо (Љубљана) и Стојан Вујичић (Будимпешта). До предавања рукописа у штампу примљена су двадесет три рада. Нисмо добили текстове од Татјане Владишевске (Москва) и Надежде Мосусове (Београд). Према програму, пре почетка рада скупа чланови организационог одбора и више учесника на челу са академиком Василијем Мокрањцем, професором Станом Ђурић-Клајн и директором Музичке школе „Станковић" Бојаном Бруном, положили су венац на гроб Корнелија Станковића на Новом гробљу у Београду. Краћим поздравним говором скуп је отворио у свечаној сали САНУ академик Михаило Вукдраговић, председник Организационог одбора. Радним састанцима скупа је присуствовало више слушалаца него што се очекивало; повремено су у сали били и ученици појединих београдских музичких школа. За учеснике скупа су наши уметници: Душан Трбојевић (клавир), Ирина Арсикин (сопран) и Александра Ивановић (мецосопран), уз клавирску пратњу Оливере Ђурђевић, Студијски хор Музиколошког института и солиста Владо Микић (баритон) одржали веома успешан целовечерњи концерт посвећен духовним и световним делима Корнелија Станковића у дворани Музичке школе „Станковић". Скуп је завршио рад у Матици српској у Новом Саду. Потпредседник Матице, академик Радивој Милин, поздравио је учеснике скупа краћим говором у коме је истакао задовољство што је скуп наставио рад под кровом Матице српске. У просторијама Антикварнице, у згради Матице српске, проф. Стана Ђурић-Клајн је отворила изложбу посвећену Корнелију Станковићу, коју је веома успешно поставила мр Милана Бикицки, саветник Библиотеке Матице српске. Учесници скуца су посетили манастир Велику Ремету, где су у оквиру сталне поставке изложбе Стара српска музика, у двема витринама прегледали изложене нотне аутографе, ликовне и музичке документе о Корнелију Станковићу. Стручну редакцију текстова и припрему рукописа за штампу извршила је др Даница Петровић, научни сарадник Музиколошког института САНУ. Одељење ликовне и музичке уметности САНУ одредило је дописног члана Димитрија Стефановића и проф. Стану Ђурић-Клајн за рецензенте. Радови су разврстани тематски у неколико група: а) историјске, културне, језичке и књижевне прилике у Станковићево време (Василије Крестић, Дејан Медаковић, Ирена Грицкат, Милорад Павић); б) европски, српски и хрватски музички оквир времена у коме је живео, васпитавао се и радио Корнелије Станковић (Драготин Цветко, Рудолф Флотцингер, Стана Ђурић-Клајн, Ловро Жупановић); в) нотни аутографи, архивски документи о црквеном појању и питања у вези са развојем карловачког појања (Петар Бингулац, Димитрије Стефановић, Даница Петровић, Мирка Павловић); г) народне и уметничке песме, Станковићеви и Кухачеви записи српских народних мелодија (Роксанда Пејовић, Ђорђе Перић, Драгослав Девић, Ана Матовић); д) преписка Корнелија Станковића (Иванка Веселинов и Никола Петровић) ; ђ) Корнелије Станковић у штампи, лексикографији и историографији (Милана Бикицки, Дубравка Франковић, Мирослава Хаџихусејновић-Валашек, Милена Пешић); е) библиографија Корнелија Станковића (Ђорђе Перић). У радовима су заступљени најразличитији аспекти кратког, али богатог живота и рада Корнелија Станковића. Свеукупна Станковићева делатност, у домовини и ван граница Србије 50-тих и 60-тих година XIX века, употпунила је велику празнину у културном и музичком животу српског народа. Понесен романтичарским одушевљењем и панславистичким идејама Бечког круга и примером Вука Караџића, физички болешљив, али духовно свеж, свестан значаја музичке баштине свог народа, Корнелије није жалио труда да са пуно љубави уради оно што пре њега нико није учинио. „Латио сам се овог теретног посла... да свом роду од ползе будем, да би мисао, којој сам живот свој жртвовао, одзива нашла с оним народом од кога сам и ја горе лист, и да би плод труда мог благом целога народа постао." Када данас прелиставамо обимну Корнелијеву рукописну нотну заоставштину (17 рукописних свезака хармонизованих црквених напева забележених на 1438 страница и пет свезака једногласних записа црквених мелодија на око 400 страница), задивљени смо колико је времена, знања и марљивости посветио бележењу српских црквених мелодија. „Откуда је то народ наш задржао и од куд те божествене мелодије долазе не знам ни сам." Корнелије је „ставио на ноте" скоро целокупан репертоар живе музичке традиције карловачког појања. Нисмо му се довољно одужили објављивањем само једне свеске његових записа и хармонизација у издању СКА (1922). Карловачко појање, та драгоцена и јединствена тековина српске духовне музике, први пут забележена и хармонизована трудом Корнелија Станковића, заслужује да буде објављено у целини. Значај који је Корнелије придавао бележењу и обрађивању српске народне и духовне музике постао је светли пример и узор његовим следбеницима. Без појаве Корнелија Станковића тешко је и немогуће објаснити дело Стевана Мокрањца и каснији развој српског музичког стваралаштва. Овај Зборник радова је прилог југословенских, српских и страних музиколога проучавању опуса и значаја првог српског школованог музичара. Без претензија да донесе дефинитивне одговоре на многобројна питања, Зборник треба да подстакне даља проучавања, да укаже на све оно што веома богата Корнелијева заоставштина нуди и истраживачима и музичарима. Нека његово објављивање буде подстицај будућим генерацијама да са већим полетом наставе проучавање историје српске музике.