DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrillic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • View Item
  •   DAIS
  • Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска

Paisii of Hilandar and his Slavonic-Bulgarian History

Thumbnail
2013
bitstream_10666.pdf (136.8Kb)
Authors
Крешић, Огњен
Contributors
Фотић, Александар
Ракић, Зоран
Book part (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Осамнаести век је доба дубоких промена у Османском царству. Децентрализација и јачање улоге локалних елита, промене у пореском систему, интензивирање трговинских веза, али и периоди кризе и изнурујећег ратовања, оставили су снажан траг на животима свих становника Османског царства. Такви услови обележили су живот и делатност хиландарског монаха Пајсија. Пореклом из богате трговачке породице, одлучио се да живот проведе као монах и придружио се братству манастира Хиландара. Путујући ради прикупљања милостиње и обављајући друга манастирска задужења, Пајсије је имао прилике да посети многе важне градове источног Балкана, али и да отпутује ван граница Османског царства. Пајсије Хиландарски је 1762. године довршио писање дела под називом Историја славјанобугарска. Он се не ограничава само на описивање прошлости бугарског народа, већ у својој књизи износи и низ запажања о савременим дешавањима и проблемима. Пајсије користи сваку прилику да истакне да је бугарска прошлост била славна, и посеб...но је увек пореди са историјом бугарских суседа, Грка и Срба. Значајан део излагања заузима и историја српске државе у доба Немањића. Пајсије, уз велико поштовање које показује према ктиторској делатности српске династије и њеним владарима светитељима, гради и изузетно негативну слику цара Стефана Душана. Порекло из богате трговачке породице и припадност једној од најзначајнијих монашких заједница, каква је била Света Гора, пружило је Пајсију могућност да стекне шира сазнања о проблемима и новим потребама свога времена. Вероватно подстакнут и личним разлозима, он је написао књигу која за циљ нема само обавештавање публике о прошлим догађајима, већ која има и пропагандну сврху.

Keywords:
XVIII век / Хиландар / Пајсије Хиландарски / Историја славјанобугарска / Османско царство / Бугари
Source:
Осма казивања о Светој Гори, 2013, 109-125
Publisher:
  • Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара
  • Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске
Funding / projects:
  • Medieval Heritage in the Balkans: Institutions and Culture (RS-177003)

ISBN: 978-86-7768-071-8

[ Google Scholar ]
Handle
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3346
Collections
  • BI SANU - Opšta kolekcija / General collection
Institution/Community
Балканолошки институт САНУ / Institute for Balkan Studies SASA
TY  - CHAP
AU  - Крешић, Огњен
PY  - 2013
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3346
AB  - Осамнаести век је доба дубоких промена у Османском царству. Децентрализација и јачање улоге локалних елита, промене у пореском систему, интензивирање трговинских веза, али и периоди кризе и изнурујећег ратовања, оставили су снажан траг на животима свих становника Османског царства. Такви услови обележили су живот и делатност хиландарског монаха Пајсија. Пореклом из богате трговачке породице, одлучио се да живот проведе као монах и придружио се братству манастира Хиландара. Путујући ради прикупљања милостиње и обављајући друга манастирска задужења, Пајсије је имао прилике да посети многе важне градове источног Балкана, али и да отпутује ван граница Османског царства. Пајсије Хиландарски је 1762. године довршио писање дела под називом Историја славјанобугарска. Он се не ограничава само на описивање прошлости бугарског народа, већ у својој књизи износи и низ запажања о савременим дешавањима и проблемима. Пајсије користи сваку прилику да истакне да је бугарска прошлост била славна, и посебно је увек пореди са историјом бугарских суседа, Грка и Срба. Значајан део излагања заузима и историја српске државе у доба Немањића. Пајсије, уз велико поштовање које показује према ктиторској делатности српске династије и њеним владарима светитељима, гради и изузетно негативну слику цара Стефана Душана. Порекло из богате трговачке породице и припадност једној од најзначајнијих монашких заједница, каква је била Света Гора, пружило је Пајсију могућност да стекне шира сазнања о проблемима и новим потребама свога времена. Вероватно подстакнут и личним разлозима, он је написао књигу која за циљ нема само обавештавање публике о прошлим догађајима, већ која има и пропагандну сврху.
PB  - Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара
PB  - Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске
T2  - Осма казивања о Светој Гори
T1  - Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска
T1  - Paisii of Hilandar and his Slavonic-Bulgarian History
SP  - 109
EP  - 125
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346
ER  - 
@inbook{
author = "Крешић, Огњен",
year = "2013",
abstract = "Осамнаести век је доба дубоких промена у Османском царству. Децентрализација и јачање улоге локалних елита, промене у пореском систему, интензивирање трговинских веза, али и периоди кризе и изнурујећег ратовања, оставили су снажан траг на животима свих становника Османског царства. Такви услови обележили су живот и делатност хиландарског монаха Пајсија. Пореклом из богате трговачке породице, одлучио се да живот проведе као монах и придружио се братству манастира Хиландара. Путујући ради прикупљања милостиње и обављајући друга манастирска задужења, Пајсије је имао прилике да посети многе важне градове источног Балкана, али и да отпутује ван граница Османског царства. Пајсије Хиландарски је 1762. године довршио писање дела под називом Историја славјанобугарска. Он се не ограничава само на описивање прошлости бугарског народа, већ у својој књизи износи и низ запажања о савременим дешавањима и проблемима. Пајсије користи сваку прилику да истакне да је бугарска прошлост била славна, и посебно је увек пореди са историјом бугарских суседа, Грка и Срба. Значајан део излагања заузима и историја српске државе у доба Немањића. Пајсије, уз велико поштовање које показује према ктиторској делатности српске династије и њеним владарима светитељима, гради и изузетно негативну слику цара Стефана Душана. Порекло из богате трговачке породице и припадност једној од најзначајнијих монашких заједница, каква је била Света Гора, пружило је Пајсију могућност да стекне шира сазнања о проблемима и новим потребама свога времена. Вероватно подстакнут и личним разлозима, он је написао књигу која за циљ нема само обавештавање публике о прошлим догађајима, већ која има и пропагандну сврху.",
publisher = "Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд : Друштво пријатеља Свете Горе Атонске",
journal = "Осма казивања о Светој Гори",
booktitle = "Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска, Paisii of Hilandar and his Slavonic-Bulgarian History",
pages = "109-125",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346"
}
Крешић, О.. (2013). Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска. in Осма казивања о Светој Гори
Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара., 109-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346
Крешић О. Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска. in Осма казивања о Светој Гори. 2013;:109-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346 .
Крешић, Огњен, "Пајсије Хиландарски и његова Историја славјанобугарска" in Осма казивања о Светој Гори (2013):109-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3346 .

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutions/communitiesAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB