Ка методологији хуманистичких наука у Друштву српске словесности

Abstract

Аутор указује на елементе који се уклапају у методологију научног истраживања и саопштавају унутар Гласника Друштва српске словесности или на сједницама (записници). Уочљива су два основна плана: један у усмјерењу на прикупљање чињеница (сјећање на значајне догађаје и личности, опис земље и људи) и докумената (повеље, писма, житија, архивска грађа итд.), а други у тежњи да се у популарном виду саопште синтетичка знања (енциклопедије). Велике замисли о утемељењу националних наука суочавале су се с неодговарајућим стручним снагама и са нерјешеним границама између просвјетитељске (језик књиге) и романтичарске (језик народне књижевности, живи говор) филологије.

The author indicates the elements which fi t into the methodology of scientific research and were announced withing the Glasnik of Society of Serbian Letters or its sessions (records). Two fundamental plans can be noted: one regarding the orientation towards collecting facts (remembering important events and personalities, describing the state and people) and documents (charters, letters, chronicles, archival material etc.), and the other regarding the endeavor to convey syntetic knowledge (encyclopedia) in a popular way. Big ideas concerning the establishment of national sciences were confronted by inadequate specialized forces and undefi ned borders between enlightening (the language of books) and romantic (the language of folk literature, living speech) philology.