Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)
The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)
Conference object (Published version)

Српска академија наука и уметности
Metadata
Show full item recordAbstract
According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will ...undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results
У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.
Keywords:
Ђуро Даничић / историја језика / Друштво српске словесностиSource:
Књижевност и језик у Друштву српске словесности, 2017, 77-93Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Note:
- Научни скупови; 168
- Одељење језика и књижевности; књ. 29
- Naučni skupovi = Scientific Meetings
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Савић, Виктор PY - 2017 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/3325 AB - According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results AB - У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Књижевност и језик у Друштву српске словесности T1 - Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861) T1 - The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861) SP - 77 EP - 93 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325 ER -
@conference{ author = "Савић, Виктор", year = "2017", abstract = "According to Stojan Novaković, Đuro Daničić, the most prominent Serbian linguist of the 19th century, having finished the preparation of his new Serbian literary language, devoted a great part of his time to studying old Serbian written monuments and their complex analysis and publishing, while actively working in the Society of Serbian Letters (1857–1861) and in Belgrade in general (1856–1866). This was undoubtedly influenced by his direct encounter with the manuscripts in the National Library and the Society of Serbian Letters. In this period, he created two of his remarkable works – Serbian Syntax and The Dictionary of Serbian Literary Relics, which was published in three separate books and is of great significance to this topic. Those works alone would have been enough for securing him a place among the greatest men of Serbian culture. His Dictionary, the first of its kind in the Slavic world, represents a great start in Serbian philology and has not been exceeded to date. It will undoubtedly take the same place in the history of language, as did the dictionaries of Vuk Karadžić in studying the contemporary Serbian language. In his approach to historical data he showed the same scientific spirit which assertively supported Vuk’s linguistic concept, tirelessly and systematically working with a transparent plan and impressive results, У овоме прилогу даје се преглед Даничићева рада на историји језика и сродним дисциплинама у време његова десетогодишњег боравка у Београду (1856–1866), док је обављао дужност секретара Друштва српске словесности. У овом периоду када је најснажније утицао на развој српског књижевног језика, Даничић је велику пажњу посветио изучавању српске језичке прошлости. Тада је започео његов непосредан и плодотворан рад на средњовековним изворима. Озбиљно продубљивање научних сазнања о историјској димензији народнога језика (и о староме књижевном језику) водило је солидном заокруживању научне представе о српском језику. Иако то није предмет овога рада, треба нагласити да је тиме, у суштини, избор младог књижевног језика на народним основама морао добити чврст ослонац у очима представника српске културе и читавог друштва, насупрот другом језичком моделу који није имао такве темеље.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Књижевност и језик у Друштву српске словесности", title = "Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861), The Work of Daničić on the History of Language in the Society of Serbian Letters (1857–1861)", pages = "77-93", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325" }
Савић, В.. (2017). Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861). in Књижевност и језик у Друштву српске словесности Београд : Српска академија наука и уметности., 77-93. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325
Савић В. Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861). in Књижевност и језик у Друштву српске словесности. 2017;:77-93. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325 .
Савић, Виктор, "Даничићев рад на историји језика у Друштву српске словесности : (1857-1861)" in Књижевност и језик у Друштву српске словесности (2017):77-93, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_3325 .