На основу архивске грађе о раду Друштва српске словесности и прилога објављених на страницама Гласника Друштва српске словесности,реконструишу се обим и начини присуства дисциплина науке о књижевности у делатностима овог ...

Аутор указује на елементе који се уклапају у методологију научног истраживања и саопштавају унутар Гласника Друштва српске словесности или на сједницама (записници). Уочљива су два основна плана: један у усмјерењу на ...

Теме из античке књижевности и културе, у ширем смислу речи, које су биле заступљене у Гласнику Друштва српске словесности, предмет су овога краткога осврта. Оне се могу сврстати у две целине: теме које су непосредно ...

У раду се анализирају проблеми који су у Друштву српске словесности разматрани у вези с графијом и ортографијом. Основни циљ рада јесте да осветли деловање Друштва српске словесности у овом погледу, пре свега кроз борбу ...

Рад прати односе Матице српске и Друштва српске словесности од оснивања Друштва 1841, па до његовог гашења 1864. У раду су разматране малобројне непосредне везе ове две носеће установе наци-оналне просвете и културе, као ...

У овом раду представљају се резултати у истраживању доприноса Ђуре Даничића српској медиевистици током његовог активног деловања у Друштву српске словесности (1841–1861). Пажњу аутора рада најпре заокупљају Даничићеви ...

За члана Друштва српске словесности Сима Милутиновић Сарајлија именован је међу првима, први је, из политичких разлога, дао оставку на чланство. После смене династије Обреновић и доласка на власт Александра Крађорђевића ...

У раду се истражују и анализирају жанрови усмене књижевности као основне компоненте казивачко-мемоарских штива о Првом српском устанку (1804–1813) објављиваних у Гласнику Друштва српске словесности. У устаничким казивањима, ...

Друштво српске словесности, основано као научна институција, у почецима свог издавачког рада није се руководило научним мерилима. Под утицајем национално-просветитељских идеја, оно се определило да прва издања буду ...