Флексија и аналитизам именица на -а у говору јужнокосовског села Гатње

Abstract

Dans la présente étude, nous examinons la déclinaison des substantifs féminins et masculins en-a dans le dialecte du village de Gatnje, situe au sud du Kosovo. Du fait qu’il a bien conserve la flexion des substantifs en -a, le village de Gatnje peut être rattache au type des parlers du sud de la Metochie, du sud et centre du Kosovo, qui appartiennent a la grande aire linguistique de Prizren - Sud de la Morava. Un plus grand nombre de cas se sont conserves au singulier qu’au pluriel. Nous avons constate que la flexion est bien conservée dans un grand nombre de constructions avec des prépositions régissant le génitif au singulier, et que l’influence de l’analytisme dans ces constructions ne peut etre observe que dans un petit nombre d’exemples, a l’exception de l’instrumental. La forme du datif singulier s’est bien conservée avec la signification d’attribution, de possession et de direction. Les constructions po + locatif singulier et prema + locatif singulier se sont également bien conservées, et nous avons même pu constate des constructions u + locatif singulier et na + locatif singulier dans un moindre nombre d’exemples. A part les noms de personnes comportant plus de deux syllabes - qui ont un vocatif singulier identique au nominatif - les autres substantifs ont soit la terminaison -o (sestro, dušo), soit la terminaison -e pour les substantifs en -ka (Ljupke, strinke). La diversité des formes du datif pluriel des substantifs en -a (kravama, kravima, kravema, kravami) s’explique par le contact avec les formes du datif d’autres types de déclinaisons.

У раду се разматра судбина наслеђеног система облика именица -а деклинационог обрасца у говору јужнокосовског села Гатње. Говор Гатња добрим чувањем флексије именица -а деклинационог обрасца део је већег ареала призренско-јужноморавских говора у јужној Метохији, јужном и централном Косову. Због своје препознатљиве индивидуалности, овај ареал се у прилогу назива метохијско-косовски поддијалекат призренско-јужноморавског дијалекта. Број очуваних падежних дистинкција већи је у једнини него у множини. Утврђено је да је стабилност већег броја генитивних предлошко-падежних конструкција у једнини велика, а да је продор аналитизма у ове конструкције мале снаге, осим у Ијд. Очувана је флексија датива једнине у значењу намене, посесије и правца. Конструкције по + Лјд. и према + Лјд. добро су очуване, а мањим бројем примера потврђени су и у + Лјд. и на + Лјд. Осим личних имена са више од два слога – које имају Вјд. = Нјд., све остале именице знају за морфолошко контрастирање ова два падежа. Богатство облика датива множине објашњено је морфолошким укрштањем са облицима овога падежа других деклинационих образаца.