Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-...voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej.
U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.
Keywords:
srpski jezik / dijalektologija / šumadijsko-vojvođanski dijalekat / metode ispitivanja / kartografisanje
TY - JOUR
AU - Бошњаковић, Жарко
AU - Радовановић, Драгана
PY - 2009
UR - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196
AB - Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej.
AB - U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта
SP - 229
EP - 265
IS - 65
DO - 10.2298/JFI0965229B
ER -
@article{
author = "Бошњаковић, Жарко and Радовановић, Драгана",
year = "2009",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3196",
abstract = "Avtory v nastojaščej rabote ukazyvajut na nedostatočnuju issledovannost' narodnyh govorov šumadijsko-voevodinskogo dialekta metodami tradicionnoj i urbanistskoj dialektologii. V rabote kartografičeski predstavleny oblasti, v kotoryh issledovanija zakončeny (oni prednaznačeny dlja nužd monografičeskih opisanij, Serbskogo dialektologičeskogo atlasa i Obščeslavjanskogo lingvističeskogo atlasa). Odnovremenno vydvinuty geografičeskie i administrativnye punkty s inventarem dereven', kotorye dolžny byt' podvergnuty issledovaniju. Karty pokazali, čto voevodinskoj poddialekt issledovan polnost'ju, pri naličii gustoj seti punktov. Ishodja iz togo, čto govory Bački i Srema issledovalis' let pjat'desjat tomu nazad, a material banatskih govorov zaregistrirovan primerno v to že samoe vremja, a opublikovan tol'ko v poslednie gody HH veka, sledovalo by ustanovit' napravlenija v razvitii dannyh govorov, a takže nastupivšie izmenenija. Odnako, ëtnografičeskie i jazykovye punkty na territorii šumadijsko-voevodinskogo dialekta ne issledovany v podhodjaščej stepeni. Do sih por issledovany govory časti Mačvy, Šumadijskoj Kolubary, Kraguevackoj Lepenicy i Gruži. Sporadičeskaja issledovannost' nalico v Kačere, Valevskoj Kolubare, Pocerine i v okrestnostjah Belgrada. Neissledovannymi ostalis' govory Jadara, Radževiny, Valevskoj Podgoriny, Posavotamnavy, Tamnavy Takovo, a takže čast' govorov meždu Dragačevom i Gružej., U radu se ukazuje na nedovoljnu ispitanost narodnih govora južno od reke Save, kao i na obim i metode dosadašnjih proučavanja govora šumadijsko-vojvođanskog (Š-V) dijalekta. Takođe, autori se zalažu za što skorije ispitivanje neistraženih oblasti u duhu i tradiciji srpske dijalektologije, ali i uz primenu metoda socijalne dijalektologije kako bi se dobila realna slika stanja današnjih narodnih govora koji su izloženi uticaju škole, medija i gradskih idioma. Kartografski su prikazane oblasti u kojima su završena ispitivanja, ali su isto tako istaknute i geografske i administrativne celine sa inventarom sela, tj. punktova koje treba istražiti.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта",
pages = "229-265",
number = "65",
doi = "10.2298/JFI0965229B"
}
Бошњаковић Ж, Радовановић Д. Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта. Јужнословенски филолог. 2009;(65):229-265
Бошњаковић, Ж.,& Радовановић, Д. (2009). Степен испитаности шумадијско-војвођанског дијалекта.
Јужнословенски филолог, null(65), 229-265.
https://doi.org/10.2298/JFI0965229B
