Avtor issleduet, gde i v kakoj stepeni prisutstvujut v dialektah suščestvitel'nye srednego roda na -ije (bdenije, Vavedenije, Sekovanije Preobriženije i t. p), pronikšie v narod iz cerkovnogo jazyka. Opublikovannye stat'i i dannye, special'no podobrannye k nastojaščej rabote pokazyvajut, čto oni javljajutsja po bol'šej časti v verhnem tečenii rek Tara, Piva i Morača i ih pritokov. V ëtih oblastjah suffiks -ije vstrečaetsja i vne kruga cerkovnoj leksiki (proljeeencje, smrzenšč'e, nagrđevenije ka-stiženije i t. p). V bolee zapadnyh iekavskih govorah takie suščestvitel'nye jaatjajutsja redkimi i v nazvanijah cerkovnyh prazdnikov. I na ëkavskoj territorii suščestvitel'nye srednego roda na -ije v osnovnom ne vyhodjat za ramki cerkovnoj terminologii. Samuju bol'šuju zasvidetel'stvovannost' dannogo javlenija na territorii severozapadnoj Černogorii avtor svjazyvaet s avtoritetom i vlijaniem cerkvi na ëtih prostorah v srednem veke. V ëto vremja na ëtoj mestnosti kul't svjatogo Savvy široko pust...il korni. Tam ishodnye točki i očagi narodnyh predanij o svjatom Savve i ottuda oni rasširjalis' migracijami.
U radu se, na osnovu objavljenih i za ovu priliku prikupljenih podataka pokazuje da su imenice srednjeg roda na -ije (Vavedenije, Preobraženije bdenije i sl) najviše maha uzele u gornjem toku Tare, Pive i Morače i njihovih pritoka, gde sufiks -ije nije neobičan ni kod imenica izvan crkvenog života (proljevenije, nagrđevenije i sl). Raširenost pojave verovatno je u vezi sa autoritetom i uticajem crkve na tim prostorima u srednjem veku. Tamo je uostalom, glavno žarište i ishodište narodnih umotvorina o Svetom Savi odakle su one raznošene migracijama.
TY - JOUR
AU - Реметић, Слободан
PY - 1997
UR - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3017
AB - Avtor issleduet, gde i v kakoj stepeni prisutstvujut v dialektah suščestvitel'nye srednego roda na -ije (bdenije, Vavedenije, Sekovanije Preobriženije i t. p), pronikšie v narod iz cerkovnogo jazyka. Opublikovannye stat'i i dannye, special'no podobrannye k nastojaščej rabote pokazyvajut, čto oni javljajutsja po bol'šej časti v verhnem tečenii rek Tara, Piva i Morača i ih pritokov. V ëtih oblastjah suffiks -ije vstrečaetsja i vne kruga cerkovnoj leksiki (proljeeencje, smrzenšč'e, nagrđevenije ka-stiženije i t. p). V bolee zapadnyh iekavskih govorah takie suščestvitel'nye jaatjajutsja redkimi i v nazvanijah cerkovnyh prazdnikov. I na ëkavskoj territorii suščestvitel'nye srednego roda na -ije v osnovnom ne vyhodjat za ramki cerkovnoj terminologii. Samuju bol'šuju zasvidetel'stvovannost' dannogo javlenija na territorii severozapadnoj Černogorii avtor svjazyvaet s avtoritetom i vlijaniem cerkvi na ëtih prostorah v srednem veke. V ëto vremja na ëtoj mestnosti kul't svjatogo Savvy široko pustil korni. Tam ishodnye točki i očagi narodnyh predanij o svjatom Savve i ottuda oni rasširjalis' migracijami.
AB - U radu se, na osnovu objavljenih i za ovu priliku prikupljenih podataka pokazuje da su imenice srednjeg roda na -ije (Vavedenije, Preobraženije bdenije i sl) najviše maha uzele u gornjem toku Tare, Pive i Morače i njihovih pritoka, gde sufiks -ije nije neobičan ni kod imenica izvan crkvenog života (proljevenije, nagrđevenije i sl). Raširenost pojave verovatno je u vezi sa autoritetom i uticajem crkve na tim prostorima u srednjem veku. Tamo je uostalom, glavno žarište i ishodište narodnih umotvorina o Svetom Savi odakle su one raznošene migracijama.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије
SP - 75
EP - 85
IS - 53
ER -
@article{
author = "Реметић, Слободан",
year = "1997",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/3017",
abstract = "Avtor issleduet, gde i v kakoj stepeni prisutstvujut v dialektah suščestvitel'nye srednego roda na -ije (bdenije, Vavedenije, Sekovanije Preobriženije i t. p), pronikšie v narod iz cerkovnogo jazyka. Opublikovannye stat'i i dannye, special'no podobrannye k nastojaščej rabote pokazyvajut, čto oni javljajutsja po bol'šej časti v verhnem tečenii rek Tara, Piva i Morača i ih pritokov. V ëtih oblastjah suffiks -ije vstrečaetsja i vne kruga cerkovnoj leksiki (proljeeencje, smrzenšč'e, nagrđevenije ka-stiženije i t. p). V bolee zapadnyh iekavskih govorah takie suščestvitel'nye jaatjajutsja redkimi i v nazvanijah cerkovnyh prazdnikov. I na ëkavskoj territorii suščestvitel'nye srednego roda na -ije v osnovnom ne vyhodjat za ramki cerkovnoj terminologii. Samuju bol'šuju zasvidetel'stvovannost' dannogo javlenija na territorii severozapadnoj Černogorii avtor svjazyvaet s avtoritetom i vlijaniem cerkvi na ëtih prostorah v srednem veke. V ëto vremja na ëtoj mestnosti kul't svjatogo Savvy široko pustil korni. Tam ishodnye točki i očagi narodnyh predanij o svjatom Savve i ottuda oni rasširjalis' migracijami., U radu se, na osnovu objavljenih i za ovu priliku prikupljenih podataka pokazuje da su imenice srednjeg roda na -ije (Vavedenije, Preobraženije bdenije i sl) najviše maha uzele u gornjem toku Tare, Pive i Morače i njihovih pritoka, gde sufiks -ije nije neobičan ni kod imenica izvan crkvenog života (proljevenije, nagrđevenije i sl). Raširenost pojave verovatno je u vezi sa autoritetom i uticajem crkve na tim prostorima u srednjem veku. Tamo je uostalom, glavno žarište i ishodište narodnih umotvorina o Svetom Savi odakle su one raznošene migracijama.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије",
pages = "75-85",
number = "53"
}
Реметић С. О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије. Јужнословенски филолог. 1997;(53):75-85
,& Реметић, С. (1997). О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије.
Јужнословенски филолог, null(53), 75-85.
Реметић Слободан, "О траговима црквеног језика у народним говорима - потврде именица средњег рода на -ије" null, no. 53 (1997):75-85
