Морфологические особенности говора сербов трех поселений в северной Боснии
О морфолошким особинама говора Срба трију насеља из околине Дервенте у северној Босни
Abstract
V rabote predstavleny važnye morfologičeskie osobennosti govora žitelej treh serbskih poselenij v okrestnostjah Derventy (nebol'šogo goroda v severnoj Bosnii), raspoložennyh po pravomu beregu srednego tečenija reki Ukriny, v krae, kotoryj takže nazyvaetsja Krnin ili Vakuf. Izložennye dannye pokazyvajut, čto v govore žitelej etih poselenij v bol'šinstve slučaev nabljudajutsja dialektnye osobennosti, kotorye harakterny dlja severo-zapadnoj gruppy govorov gercegovinsko-krainskogo (vostočno-gercegovinskogo) dialekta, no v sklonenijah javljajutsja i nekotorye osobennosti harakterny dlja govorov jugo-vostočnoj gruppy etogo dialekta.
U radu se prikazuju važnije morfološke osobine govora meštana triju srpskih naselja iz okoline Dervente, gradića u severnoj Bosni, koja su razmeštena duž desne obale srednjeg toka reke Ukrine, u kraju koji neki nazivaju i Krnjin ili Vakuf. Glavnina morfoloških osobina povezuje ove govore sa govorima severozapadnog ogranka hercegovačko-krajiškog (istočnohercegovačkog) dijalekta, ali ih odlikuje i prisustvo niza osobina karakterističnih za prelazne govore pomenutog dijalekta.