O balkanizacii serbskogo liter. jazyka možno govorit' s dvuh toček zrenija, v zavisimosti ot raznyh značenij ëtogo termina. V ramkah pervogo značenija možno sledit' za processami standartizacii v oblasti serbskogo jazyka - s točki zrenija obščestvenno-istoričeskoj i sociolingvističeskoj. Točnee govorja, možno sledit' za processami razloženija i droblenija obščego liter. jazyka (serbohorvatskogo) na bol'še novyh variantov ("horvatskij", "bosnyckij", "černogorskij" [?]).Vtoroe značenie termina balkanizacija opredeljaetsja po preimuščestvu lingvističeski, v svjazi s dal'nejšim proniknoveniem obščebalkanskih javlenij v sovremennyj serbskoj liter. jazyk. Oni v osobennosti kasajutsja morfologii i sintaksisa (konstrukcija za + vinit, padež, vytesnenie infinitiva, konstrukcija da + nastojašč. vremja, nerazličenie meždu gde i kuda). Pri ëtom vstaet vopros: kak otnestis' k ëtim javlenijam v oblasti normy liter, jazyka
U radu se sa društvenoistorijskog i sociolingvističkog aspekta analiziraju procesi izdvajanja i oblikovanja više novih standardnojezičkih varijanata na osnovi "srpskohrvatskog" jezika i ukazuje na perspektive daljih jezičkih deoba ovog tipa. Sa lingvističkog stanovišta analiziraju se procesi dalje balkanizacije srpskog književnog jezika, sadržani u prisustvu niza balkanističkih jezičkih crta, posebno morfoloških i morfosintaksičkih, te pitanja mogućeg normativističkog dometa balkanističkih pojava u okviru različitih funkcionalnih stilova.
Keywords:
balkanizacija / balkanizam / srpski književni jezik / standardizacija / varijantnost / analitizam
TY - JOUR
AU - Радић, Првослав
PY - 2003
UR - http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2945
AB - O balkanizacii serbskogo liter. jazyka možno govorit' s dvuh toček zrenija, v zavisimosti ot raznyh značenij ëtogo termina. V ramkah pervogo značenija možno sledit' za processami standartizacii v oblasti serbskogo jazyka - s točki zrenija obščestvenno-istoričeskoj i sociolingvističeskoj. Točnee govorja, možno sledit' za processami razloženija i droblenija obščego liter. jazyka (serbohorvatskogo) na bol'še novyh variantov ("horvatskij", "bosnyckij", "černogorskij" [?]).Vtoroe značenie termina balkanizacija opredeljaetsja po preimuščestvu lingvističeski, v svjazi s dal'nejšim proniknoveniem obščebalkanskih javlenij v sovremennyj serbskoj liter. jazyk. Oni v osobennosti kasajutsja morfologii i sintaksisa (konstrukcija za + vinit, padež, vytesnenie infinitiva, konstrukcija da + nastojašč. vremja, nerazličenie meždu gde i kuda). Pri ëtom vstaet vopros: kak otnestis' k ëtim javlenijam v oblasti normy liter, jazyka
AB - U radu se sa društvenoistorijskog i sociolingvističkog aspekta analiziraju procesi izdvajanja i oblikovanja više novih standardnojezičkih varijanata na osnovi "srpskohrvatskog" jezika i ukazuje na perspektive daljih jezičkih deoba ovog tipa. Sa lingvističkog stanovišta analiziraju se procesi dalje balkanizacije srpskog književnog jezika, sadržani u prisustvu niza balkanističkih jezičkih crta, posebno morfoloških i morfosintaksičkih, te pitanja mogućeg normativističkog dometa balkanističkih pojava u okviru različitih funkcionalnih stilova.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - О два аспекта балканизације српског књижевног језика - резултати и перспективе
SP - 105
EP - 152
IS - 59
DO - 10.2298/JFI0359105R
ER -
@article{
author = "Радић, Првослав",
year = "2003",
url = "http://dais.sanu.ac.rs/123456789/2945",
abstract = "O balkanizacii serbskogo liter. jazyka možno govorit' s dvuh toček zrenija, v zavisimosti ot raznyh značenij ëtogo termina. V ramkah pervogo značenija možno sledit' za processami standartizacii v oblasti serbskogo jazyka - s točki zrenija obščestvenno-istoričeskoj i sociolingvističeskoj. Točnee govorja, možno sledit' za processami razloženija i droblenija obščego liter. jazyka (serbohorvatskogo) na bol'še novyh variantov ("horvatskij", "bosnyckij", "černogorskij" [?]).Vtoroe značenie termina balkanizacija opredeljaetsja po preimuščestvu lingvističeski, v svjazi s dal'nejšim proniknoveniem obščebalkanskih javlenij v sovremennyj serbskoj liter. jazyk. Oni v osobennosti kasajutsja morfologii i sintaksisa (konstrukcija za + vinit, padež, vytesnenie infinitiva, konstrukcija da + nastojašč. vremja, nerazličenie meždu gde i kuda). Pri ëtom vstaet vopros: kak otnestis' k ëtim javlenijam v oblasti normy liter, jazyka, U radu se sa društvenoistorijskog i sociolingvističkog aspekta analiziraju procesi izdvajanja i oblikovanja više novih standardnojezičkih varijanata na osnovi "srpskohrvatskog" jezika i ukazuje na perspektive daljih jezičkih deoba ovog tipa. Sa lingvističkog stanovišta analiziraju se procesi dalje balkanizacije srpskog književnog jezika, sadržani u prisustvu niza balkanističkih jezičkih crta, posebno morfoloških i morfosintaksičkih, te pitanja mogućeg normativističkog dometa balkanističkih pojava u okviru različitih funkcionalnih stilova.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "О два аспекта балканизације српског књижевног језика - резултати и перспективе",
pages = "105-152",
number = "59",
doi = "10.2298/JFI0359105R"
}
Радић П. О два аспекта балканизације српског књижевног језика - резултати и перспективе. Јужнословенски филолог. 2003;(59):105-152
,& Радић, П. (2003). О два аспекта балканизације српског књижевног језика - резултати и перспективе.
Јужнословенски филолог, null(59), 105-152.
https://doi.org/10.2298/JFI0359105R
Радић Првослав, "О два аспекта балканизације српског књижевног језика - резултати и перспективе" null, no. 59 (2003):105-152,
https://doi.org/10.2298/JFI0359105R .
