Termin 'ëkstensija' imeet gorazdo bolee opredelennoe značenie po sravneniju s terminom metafora: ëkstensija podrazumevaet sposobnost' vyraženija (obyčno leksičeski zavisimogo slova) k rasšireniju i vyraženiju svojstv predmetov, kotorye nastol'ko različny po svoej prirode, čto isključena vsjakaja vozmožnost' podobija ljubogo iz ih svojstv (ide čovek, ~ paun, ~ lav, ~ ekser, ~ voda; meka maca, ~ igračka, ~ bunda, meke papuče meko krzno, meka kruška, ~ voda, i t. p). Ëkstensija, v ukazannom značenii svjazana s giperëkstensiej, a takže s metaforoj ne po analogii, t. e. s pervymi tremja 'vidami' metafory, vydelennymi v 'Poëtike' Aristotelja ('perenesenie naimenovanija s odnogo predmeta na drugoj, pričem ili s roda na vid, ili s vida na rod, ili s vida na vid'). Različie meždu (1) poëtičeskoj metaforoj ('ukrašenie', 'stilističeskaja figura'), zamečaemoj potomu, čto ona osnovyvaetsja na sbliženii dvuh ponjatij po analogii i tem samym 'soobščaet novoe znanie' ili 'živo predstavljaet vešč'', i ...(2) metaforoj ne po analogii t. e. perenosom naimenovanija, kotoryj neograničenno i nezametno rasširjaetsja, t. k. on ne osnovan na ustanovlenii svjazej po analogii meždu predmetami (ponjatijnaja metafora - aspekt, kotoryj do nedavnego vremeni vključalsja v termin polisemija), - možno dostatočno točno oboznačit' pri pomošči terminov intensivnaja i ëkstensivnaja metafora, sostavljajuščih oppoziciju. Takim obrazom, možno govorit' ob ëkstensivnoj metafore, kotoraja razvivaetsja v širinu i nezametna, i ob intensivnoj metafore, kotoraja zamečaetsja, t. k. razvivaetsja ne v širinu, a v glubinu.
Termin 'ekstenzija' ima znatno određenije značenje od termina metafora podrazumeva sposobnost izraza (obično zavisne leksičke reči) da se 'širi' i izražava svojstva predmeta koji su po prirodi svojoj toliko različiti da je isključena mogućnost sličnosti bilo kog njihovog svojstva. Cilj nam je da ispitamo u kojoj se meri ovako shvaćen pojam ekstenzija može primeniti na Aristotelovu neanalošku metaforu, tj. na prve tri 'vrste' izdvojene u osnovnoj definiciji metafore.
TY - JOUR
AU - Радић, Јованка
PY - 2008
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2924
AB - Termin 'ëkstensija' imeet gorazdo bolee opredelennoe značenie po sravneniju s terminom metafora: ëkstensija podrazumevaet sposobnost' vyraženija (obyčno leksičeski zavisimogo slova) k rasšireniju i vyraženiju svojstv predmetov, kotorye nastol'ko različny po svoej prirode, čto isključena vsjakaja vozmožnost' podobija ljubogo iz ih svojstv (ide čovek, ~ paun, ~ lav, ~ ekser, ~ voda; meka maca, ~ igračka, ~ bunda, meke papuče meko krzno, meka kruška, ~ voda, i t. p). Ëkstensija, v ukazannom značenii svjazana s giperëkstensiej, a takže s metaforoj ne po analogii, t. e. s pervymi tremja 'vidami' metafory, vydelennymi v 'Poëtike' Aristotelja ('perenesenie naimenovanija s odnogo predmeta na drugoj, pričem ili s roda na vid, ili s vida na rod, ili s vida na vid'). Različie meždu (1) poëtičeskoj metaforoj ('ukrašenie', 'stilističeskaja figura'), zamečaemoj potomu, čto ona osnovyvaetsja na sbliženii dvuh ponjatij po analogii i tem samym 'soobščaet novoe znanie' ili 'živo predstavljaet vešč'', i (2) metaforoj ne po analogii t. e. perenosom naimenovanija, kotoryj neograničenno i nezametno rasširjaetsja, t. k. on ne osnovan na ustanovlenii svjazej po analogii meždu predmetami (ponjatijnaja metafora - aspekt, kotoryj do nedavnego vremeni vključalsja v termin polisemija), - možno dostatočno točno oboznačit' pri pomošči terminov intensivnaja i ëkstensivnaja metafora, sostavljajuščih oppoziciju. Takim obrazom, možno govorit' ob ëkstensivnoj metafore, kotoraja razvivaetsja v širinu i nezametna, i ob intensivnoj metafore, kotoraja zamečaetsja, t. k. razvivaetsja ne v širinu, a v glubinu.
AB - Termin 'ekstenzija' ima znatno određenije značenje od termina metafora podrazumeva sposobnost izraza (obično zavisne leksičke reči) da se 'širi' i izražava svojstva predmeta koji su po prirodi svojoj toliko različiti da je isključena mogućnost sličnosti bilo kog njihovog svojstva. Cilj nam je da ispitamo u kojoj se meri ovako shvaćen pojam ekstenzija može primeniti na Aristotelovu neanalošku metaforu, tj. na prve tri 'vrste' izdvojene u osnovnoj definiciji metafore.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Метафора и (гипер)экстенсия
T1 - Метафора и (хипер)екстензија
SP - 347
EP - 363
IS - 64
DO - 10.2298/JFI0864347R
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2924
ER -
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2008",
abstract = "Termin 'ëkstensija' imeet gorazdo bolee opredelennoe značenie po sravneniju s terminom metafora: ëkstensija podrazumevaet sposobnost' vyraženija (obyčno leksičeski zavisimogo slova) k rasšireniju i vyraženiju svojstv predmetov, kotorye nastol'ko različny po svoej prirode, čto isključena vsjakaja vozmožnost' podobija ljubogo iz ih svojstv (ide čovek, ~ paun, ~ lav, ~ ekser, ~ voda; meka maca, ~ igračka, ~ bunda, meke papuče meko krzno, meka kruška, ~ voda, i t. p). Ëkstensija, v ukazannom značenii svjazana s giperëkstensiej, a takže s metaforoj ne po analogii, t. e. s pervymi tremja 'vidami' metafory, vydelennymi v 'Poëtike' Aristotelja ('perenesenie naimenovanija s odnogo predmeta na drugoj, pričem ili s roda na vid, ili s vida na rod, ili s vida na vid'). Različie meždu (1) poëtičeskoj metaforoj ('ukrašenie', 'stilističeskaja figura'), zamečaemoj potomu, čto ona osnovyvaetsja na sbliženii dvuh ponjatij po analogii i tem samym 'soobščaet novoe znanie' ili 'živo predstavljaet vešč'', i (2) metaforoj ne po analogii t. e. perenosom naimenovanija, kotoryj neograničenno i nezametno rasširjaetsja, t. k. on ne osnovan na ustanovlenii svjazej po analogii meždu predmetami (ponjatijnaja metafora - aspekt, kotoryj do nedavnego vremeni vključalsja v termin polisemija), - možno dostatočno točno oboznačit' pri pomošči terminov intensivnaja i ëkstensivnaja metafora, sostavljajuščih oppoziciju. Takim obrazom, možno govorit' ob ëkstensivnoj metafore, kotoraja razvivaetsja v širinu i nezametna, i ob intensivnoj metafore, kotoraja zamečaetsja, t. k. razvivaetsja ne v širinu, a v glubinu., Termin 'ekstenzija' ima znatno određenije značenje od termina metafora podrazumeva sposobnost izraza (obično zavisne leksičke reči) da se 'širi' i izražava svojstva predmeta koji su po prirodi svojoj toliko različiti da je isključena mogućnost sličnosti bilo kog njihovog svojstva. Cilj nam je da ispitamo u kojoj se meri ovako shvaćen pojam ekstenzija može primeniti na Aristotelovu neanalošku metaforu, tj. na prve tri 'vrste' izdvojene u osnovnoj definiciji metafore.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Метафора и (гипер)экстенсия, Метафора и (хипер)екстензија",
pages = "347-363",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864347R",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2924"
}
Радић, Ј.. (2008). Метафора и (гипер)экстенсия. in Јужнословенски филолог(64), 347-363.
https://doi.org/10.2298/JFI0864347R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2924
Радић Ј. Метафора и (гипер)экстенсия. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):347-363.
doi:10.2298/JFI0864347R
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2924 .
Радић, Јованка, "Метафора и (гипер)экстенсия" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):347-363,
https://doi.org/10.2298/JFI0864347R .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2924 .
