Метафора и (гипер)экстенсия
Метафора и (хипер)екстензија
Abstract
Termin 'ëkstensija' imeet gorazdo bolee opredelennoe značenie po sravneniju s terminom metafora: ëkstensija podrazumevaet sposobnost' vyraženija (obyčno leksičeski zavisimogo slova) k rasšireniju i vyraženiju svojstv predmetov, kotorye nastol'ko različny po svoej prirode, čto isključena vsjakaja vozmožnost' podobija ljubogo iz ih svojstv (ide čovek, ~ paun, ~ lav, ~ ekser, ~ voda; meka maca, ~ igračka, ~ bunda, meke papuče meko krzno, meka kruška, ~ voda, i t. p). Ëkstensija, v ukazannom značenii svjazana s giperëkstensiej, a takže s metaforoj ne po analogii, t. e. s pervymi tremja 'vidami' metafory, vydelennymi v 'Poëtike' Aristotelja ('perenesenie naimenovanija s odnogo predmeta na drugoj, pričem ili s roda na vid, ili s vida na rod, ili s vida na vid'). Različie meždu (1) poëtičeskoj metaforoj ('ukrašenie', 'stilističeskaja figura'), zamečaemoj potomu, čto ona osnovyvaetsja na sbliženii dvuh ponjatij po analogii i tem samym 'soobščaet novoe znanie' ili 'živo predstavljaet vešč'', i ...
Termin 'ekstenzija' ima znatno određenije značenje od termina metafora podrazumeva sposobnost izraza (obično zavisne leksičke reči) da se 'širi' i izražava svojstva predmeta koji su po prirodi svojoj toliko različiti da je isključena mogućnost sličnosti bilo kog njihovog svojstva. Cilj nam je da ispitamo u kojoj se meri ovako shvaćen pojam ekstenzija može primeniti na Aristotelovu neanalošku metaforu, tj. na prve tri 'vrste' izdvojene u osnovnoj definiciji metafore.