V rabote govoritsja ob imenah tipa Muja, Brana, ob ih proishoždenii i rasprostranennosti. Osnovnoj ideej javljaetsja to, čto podobnye imena po proishoždeniju svjazany s mostarskim dialektom, ego musul'manskimi govorami i s ego bednymi predstaviteljami. Ëti imena mogli rasprostranit'sja za predely dannogo dialekta, no oni vse ešče ne javljajutsja obščeupotrebitel'nymi, t. e. ne mogut ispol'zovat'sja dlja ljubogo lica.
U radu se govori o imenima tipa Muja, Brana, o njihovom porijeklu i rasprostranjenosti. Osnovna misao je da su takva imena po porijeklu vezana za mostarski govor, za njegove muslimanske govore i za njegove siromašne predstavnike. Iz tog govora ova su se imena mogla širiti, ali, još uvijek nisu opšta osobina, ne mogu se upotrebljavati za svako lice.
Keywords:
hercegovački govori / govori centralne Hercegovine / vokalizam / konsonantizam / dvosložna imena / dugouzlazni akcenat / kratkosilazni akcenat
TY - JOUR
AU - Пецо, Асим
PY - 2008
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2920
AB - V rabote govoritsja ob imenah tipa Muja, Brana, ob ih proishoždenii i rasprostranennosti. Osnovnoj ideej javljaetsja to, čto podobnye imena po proishoždeniju svjazany s mostarskim dialektom, ego musul'manskimi govorami i s ego bednymi predstaviteljami. Ëti imena mogli rasprostranit'sja za predely dannogo dialekta, no oni vse ešče ne javljajutsja obščeupotrebitel'nymi, t. e. ne mogut ispol'zovat'sja dlja ljubogo lica.
AB - U radu se govori o imenima tipa Muja, Brana, o njihovom porijeklu i rasprostranjenosti. Osnovna misao je da su takva imena po porijeklu vezana za mostarski govor, za njegove muslimanske govore i za njegove siromašne predstavnike. Iz tog govora ova su se imena mogla širiti, ali, još uvijek nisu opšta osobina, ne mogu se upotrebljavati za svako lice.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Из нашей антропонимики
T1 - Из наше антропонимије
SP - 297
EP - 300
IS - 64
DO - 10.2298/JFI0864297P
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920
ER -
@article{
author = "Пецо, Асим",
year = "2008",
abstract = "V rabote govoritsja ob imenah tipa Muja, Brana, ob ih proishoždenii i rasprostranennosti. Osnovnoj ideej javljaetsja to, čto podobnye imena po proishoždeniju svjazany s mostarskim dialektom, ego musul'manskimi govorami i s ego bednymi predstaviteljami. Ëti imena mogli rasprostranit'sja za predely dannogo dialekta, no oni vse ešče ne javljajutsja obščeupotrebitel'nymi, t. e. ne mogut ispol'zovat'sja dlja ljubogo lica., U radu se govori o imenima tipa Muja, Brana, o njihovom porijeklu i rasprostranjenosti. Osnovna misao je da su takva imena po porijeklu vezana za mostarski govor, za njegove muslimanske govore i za njegove siromašne predstavnike. Iz tog govora ova su se imena mogla širiti, ali, još uvijek nisu opšta osobina, ne mogu se upotrebljavati za svako lice.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Из нашей антропонимики, Из наше антропонимије",
pages = "297-300",
number = "64",
doi = "10.2298/JFI0864297P",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920"
}
Пецо, А.. (2008). Из нашей антропонимики. in Јужнословенски филолог(64), 297-300.
https://doi.org/10.2298/JFI0864297P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920
Пецо А. Из нашей антропонимики. in Јужнословенски филолог. 2008;(64):297-300.
doi:10.2298/JFI0864297P
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920 .
Пецо, Асим, "Из нашей антропонимики" in Јужнословенски филолог, no. 64 (2008):297-300,
https://doi.org/10.2298/JFI0864297P .,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2920 .
