Александр Белич в славистическом движении

Abstract

Na osnovanii literatury, opublikovannyh dokumentov i arhivnyh materialov v stat'e osveščaetsja važnyj komponent dejatel'nosti Aleksandra Beliča, nedostatočno predstavlennyj v otnositel'no obširnoj literature o ego žizni i dejatel'nosti. Reč' idet o dejatel'nosti v sfere ob''edinenija slavistov, kak v nacional'nyh, tak i v meždunarodnyh masštabah. Buduči široko slavističeski obrazovannym, Aleksandr Belič zanimaetsja ustanovleniem svjazej meždu slavistami s samogo načala svoej naučnoj dejatel'nosti. Javljaetsja odnim iz iniciatorov sozdanija Obščestva serbskogo jazyka i literatury v 1910 godu. Prinimaet ves'ma aktivnoe učastie v rabote Pervogo meždunarodnogo slavističeskogo s''ezda v Prage v 1929 i Vtorogo v Varšave i Krakove v 1934 godu. Ego videnie organizovannoj slavističeskoj dejatel'nosti osobenno jarko projavilos' v hode podgotovki k Tret'emu slavističeskomu s''ezdu v Belgrade v 1939 godu, kotoryj iz-za razrazivšejsja Vtoroj mirovoj vojny ne sostojalsja. Isključitel'nye usilija Belič prilagaet v dele organizacii slavistov posle Vtoroj mirovoj vojny. V 1948 godu sozdaetsja Slavističeskoe obščestvo NR Serbii, i Beliča izbirajut ego pervym predsedatelem. Zatem po iniciative Beliča ob''edinjajutsja i organizujutsja jugoslavskie slavisty, i v 1955 godu provoditsja Belgradskaja slavisti- českaja vstreča, na kotoroj sozdaetsja Meždunarodnyj komitet slavistov (MKS). V nem, a takže v Jugoslavskom slavističeskom komitete Belič intensivno zanimaetsja podgotovkoj Četvertogo meždunarodnogo slavističeskogo s''ezda, provedennogo v Moskve v 1958 godu. Na s''ezde v Moskve on ves'ma intensivno rabotaet i s takim že vdohnoveniem posle ego provedenija pristupaet k realizacii ustanovlennyh s''ezdom zadač vplot' do skoropostižnoj končiny 26 fevralja 1960 goda, kotoraja preryvaet ego dejatel'nost'.

U radu se na osnovu literature, objavljenih dokumenata i arhivske građe prikazuju zalaganja Aleksandra Belića na slavističkom organizovanju i povezivanju slavista kako u nacionalnim, tako i širim - slovenskim i međunarodnim okvirima. U tom smislu konstatuje se njegovo angažovanje na osnivanju Društva za srpski jezik i književnost 1910. godine i šire prikazuje učešće u radu Prvog međunarodnog slavističkog kongresa u Pragu 1929. i Drugog u Varšavi i Krakovu 1934. Posebna pažnja posvećuje se njegovom viđenju slavističkog organizovanog delovanja koje je pokušao da konkretizuje kroz organizaciju Trećeg međunarodnog slavističkog kongresa u Beogradu 1939. godine, koji zbog otpočetog Drugog svetskog rata nije održan. Izuzetno Belićevo zalaganje na slavističkom organizovanju ispoljava se posle Drugog svetskog rata. Godine 1948. osnovano je Slavističko društvo NR Srbije i on izabran za njegovog prvog predsednika. Potom inicira jugoslovensko slavističko okupljanje i organizovanje, te biva izabran 1955. godine za prvog predsednika Saveza slavističkih društava FNRJ. Njegovom inicijativom obnavlja se međunarodna slavistička saradnja, 1955. dolazi do održavanja Beogradskog slavističkog sastanka, kad je zasnovan Međunarodni komitet slavista (MKS). U njemu, kao i u Jugoslovenskom slavističkom komitetu, on intenzivno radi na pripremi Četvrtog međunarodnog slavističkog kongresa, koji se održava u Moskvi 1958. godine. Na Kongresu u Moskvi je izrazito aktivan, a sa istim elanom on i posle njegovog održavanja pristupa realizaciji utvrđenih kongresnih zadataka, sve dok iznenadnom smrću 26. februara 1960. godine nije u tome prekinut.