Семантический инвариант как категория описания плана содержания лексических знаков
Семантичка инваријанта као категорија описа плана садржаја лексичких знакова
Abstract
V stat'e rassmatrivaetsja ponjatie semantičeskogo invarianta i ego primenenie k opisaniju leksičeskih značenij v sovremennoj rusistike. Avtor podrobno ostanavlivaetsja na naibolee izvestnyh koncepcijah semantičeskogo invarianta - N. V. Percova, L. Zibatova i G. M. Zel'doviča, pri etom kritičeski ocenivaet dannye koncepcii, glavnyj nedostatok kotoryh usmatrivaetsja v tom, čto oni ignorirujut sinergičeskij harakter jazykovoj dejatel'nosti, t.e. vzaimodejstvie jazykovoj kompetencii s kul'turno-kognitivnym kontekstom. Iz privedennogo avtorom analiza semantičeskoj derivacii vytekaet, čto opredelenie obščego značenija (kotoroe po mysli avtora, ne možet rassmatrivat'sja kak al'ternativa dlja mnogoznačnosti) dolžno opirat'sja na princip ambivalentnosti, t.e. na konfiguraciju deskriptivnoj semantiki znaka i zakodirovannoj v ego soderžanii kognitivnoj (kul'turno relevantnoj) informacii.
U radu se razmatra pojam semantičke invarijante i njene primene na opis leksičkih značenja u savremenoj rusistici. Autor se detaljno osvrće na najpoznatije koncepcije semantičke invarijante - N. V. Percova, L. Zibatova i G. M. Zeljdoviča i pri tome kritički procenjuje date koncepcije, čiji se glavni nedostatak ogleda u tome što one ignorišu sinergečki karakter jezičke delatnosti, tj. uzajamno delovanje jezičke kompetencije i kulturno-kognitivnog aspekta. Iz analize semantičke derivacije koju je autor proveo proističe da se definisanje opštega značenja (koje se, po mišljenju autora, ne može posmatrati kao alternativa za mnogoznačnosti) mora oslanjati na princip ambivalentnosti, tj. na konfiguraciju deskriptivne semantike znaka i u njemu kodiranog sadržaja kognitivne (kulturno relevantne) informacije.