I u slovenskim, i u turskim jezicima postoje nazivi koji su stvoreni na osnovu rečenica, ali prema nekim istraživačima, posebno u turskim jezicima krug tih jezičkih struktura uključuje i glagolsks rečenice i to im dodaje specifičnost koja nije zapažena niti u indoevropskim, niti u mongolskim ili u ugrofinskim jezicima. U stvari, deo navedenih 'glagolskih obrazovanja' nisu rečenice, nego proširene participske-substantivne sintagme, koje su leksikalizovane u svojstvu vlastitih imena putem substantivacije. I u slovenskim, i u turskim jezicima vlastita imena imaju kao genetsku osnovu uglavnom i pretežno imenice, prideve i participe, zbog čega se nameće zaključak da je pretežno sredstvo i konkretna osnova za pojavu i stvaranje naziva u slovenskim i u turskim jezicima zapravo njihova predmetno-atributska leksika koja nastupa samostalno ili u zajednici supstantivnih sintagma. Upravo to u celini otkriva i pokazuje mogućnosti postojanja zajedničkih i čak istovetnih osobina i zakonitosti u porsk...lu stvaranja naziva u jezicima koji se genealoški i strukturno-tipološki ne podudaraju, koji su različiti i čak udaljeni kao što su slovenski i turski jezici.
TY - JOUR
AU - Добрев, Иван К.
PY - 2001
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2806
AB - I u slovenskim, i u turskim jezicima postoje nazivi koji su stvoreni na osnovu rečenica, ali prema nekim istraživačima, posebno u turskim jezicima krug tih jezičkih struktura uključuje i glagolsks rečenice i to im dodaje specifičnost koja nije zapažena niti u indoevropskim, niti u mongolskim ili u ugrofinskim jezicima. U stvari, deo navedenih 'glagolskih obrazovanja' nisu rečenice, nego proširene participske-substantivne sintagme, koje su leksikalizovane u svojstvu vlastitih imena putem substantivacije. I u slovenskim, i u turskim jezicima vlastita imena imaju kao genetsku osnovu uglavnom i pretežno imenice, prideve i participe, zbog čega se nameće zaključak da je pretežno sredstvo i konkretna osnova za pojavu i stvaranje naziva u slovenskim i u turskim jezicima zapravo njihova predmetno-atributska leksika koja nastupa samostalno ili u zajednici supstantivnih sintagma. Upravo to u celini otkriva i pokazuje mogućnosti postojanja zajedničkih i čak istovetnih osobina i zakonitosti u porsklu stvaranja naziva u jezicima koji se genealoški i strukturno-tipološki ne podudaraju, koji su različiti i čak udaljeni kao što su slovenski i turski jezici.
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Врста и карактер генетске особине назива у словенским и у турским језицима
SP - 59
EP - 77
IS - 57
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2806
ER -
@article{
author = "Добрев, Иван К.",
year = "2001",
abstract = "I u slovenskim, i u turskim jezicima postoje nazivi koji su stvoreni na osnovu rečenica, ali prema nekim istraživačima, posebno u turskim jezicima krug tih jezičkih struktura uključuje i glagolsks rečenice i to im dodaje specifičnost koja nije zapažena niti u indoevropskim, niti u mongolskim ili u ugrofinskim jezicima. U stvari, deo navedenih 'glagolskih obrazovanja' nisu rečenice, nego proširene participske-substantivne sintagme, koje su leksikalizovane u svojstvu vlastitih imena putem substantivacije. I u slovenskim, i u turskim jezicima vlastita imena imaju kao genetsku osnovu uglavnom i pretežno imenice, prideve i participe, zbog čega se nameće zaključak da je pretežno sredstvo i konkretna osnova za pojavu i stvaranje naziva u slovenskim i u turskim jezicima zapravo njihova predmetno-atributska leksika koja nastupa samostalno ili u zajednici supstantivnih sintagma. Upravo to u celini otkriva i pokazuje mogućnosti postojanja zajedničkih i čak istovetnih osobina i zakonitosti u porsklu stvaranja naziva u jezicima koji se genealoški i strukturno-tipološki ne podudaraju, koji su različiti i čak udaljeni kao što su slovenski i turski jezici.",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Врста и карактер генетске особине назива у словенским и у турским језицима",
pages = "59-77",
number = "57",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2806"
}
Добрев, И. К.. (2001). Врста и карактер генетске особине назива у словенским и у турским језицима. in Јужнословенски филолог(57), 59-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2806
Добрев ИК. Врста и карактер генетске особине назива у словенским и у турским језицима. in Јужнословенски филолог. 2001;(57):59-77.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2806 .
Добрев, Иван К., "Врста и карактер генетске особине назива у словенским и у турским језицима" in Јужнословенски филолог, no. 57 (2001):59-77,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2806 .
