La conception en tant que transmission: L'antiquité grecque selon Albert Roussel

Abstract

L'antiquité grecque occupe dans la production musicale française du début du XXe siècle une place importante. Le recours aux sujets grecs - qui se manifeste déjà depuis la seconde moitié du XIXe siècle - constitue un phénomène complexe, impliquant plusieurs éléments liés au contexte historique, social et culturel de l'époque. Dans ce contexte, le cas d'Albert Roussel présente un grand intérêt, étant une figure transitoire dans l'histoire de la musique française, ayant lui-même eu plusieurs fois recours aux sujets grecs. Examinant les traits principaux de la conception de l'antiquité grecque par Roussel, nous insisterons, d'une part, sur sa vision personnelle du monde antique, par le biais de son éducation humaniste, ses voyages, etc., ainsi qu'à ses idées esthétiques sur l'art, et de l'autre part, sur les reflets de sa conception dans les oeuvres telles que Joueurs de flûte, Odes anacréontiques, Bacchus et Ariane et La naissance de la Lyre.

Grčka antika zauzima značajno mesto u francuskoj muzici početka HH veka Obraćanje grčkim temama - primetno još u drugoj polovini XIX veka predstavlja složen fenomen čiji su elementi povezani s istorijskim društvenim i kulturnim kontekstom epohe. Idealizacija antičke Grčke može se smatrati zajedničkom tačkom za pristupe do kraja Prvog svetskog rata. Poznato je, međutim, da je počev od dvadesetih godina francuski neoklasicizam na sasvim drugačiji način sagledavao grčku antiku, tako da je taj novi duh postao sastavni deo estetike avangarde. Slučaj Albera Rusela ima veliki značaj s obzirom na to da je njegovo muzičko stvaralaštvo situirano u prelaznom periodu pristupa grčkoj antici, a on sam se više puta obratio grčkim temama. U tom okviru se pojam 'koncepcija' odnosi na kontakt sa vremenski udaljenom civilizacijom, na shvatanje te civilizacije, i naročito na forme njenog predstavljanja u muzičkim delima. Razmatrajući glavne crte koncepcije grčke antike kod Albera Rusela, insistiramo, s jedne strane, na njegovoj ličnoj viziji antičkog sveta do koje je došao putem svog humanističkog obrazovanja, putovanja, itd., kao i na njegovim estetičkim pogledima na umetnost, a s druge strane na refleksijama njegove koncepcije u delima kao što su Svirač na fruli, Anakreontske ode, Bahus i Arijana i naročito Rađanje Lire.