Innere Emigration und Diktatur die getarnten Botschaften in den Opern der meister aus bojana von Konstantin Iliev und der gefesselte Prometeus von Lazar Nikolov

Abstract

Die Frage der "inneren Emigration" in den ehemaligen kommunistischen Ländern Europas wird an Beispielen zweier Opern der wichtigen bulgarischen Komponisten Konstantin Iliev und Lazar Nikolov untersucht. Ähnlich wie Paul Hindemith in Mathis der Maler, in Ilievs Meister aus Bojana (1962), kam die Inspiration von einer mittelalterlichen Legende her, und iM Mittelpunkt des Dramas steht das Problem der Freiheit der Schöpfer unter der dogmatischen Gewalt. IM Gefesselten Prometeus (1972) von Nikolov ist die Hauptperson als Symbol des Protests gegen die Tyrannei und die Unterdrückung zu verstehen und so lässt sich in allen Zeiten politisch interpretieren, umso mehr bei einem kommunistischen Regime

Iako se pojam "unutrašnje emigracije" vezuje prvenstveno za nacionalsocijalističku kulturu i umetnost, u ovom radu se on koristi za osvetljavanje muzičkog stvaralaštva nastalog pod komunističkim režimom, i to iz tri razloga: 1. Svaka diktatura, dakle i komunistička, proizvodi svoju unutrašnju emigraciju; 2. Još nije pronađen bolji izraz za taj konkretni fenomen iz doba postojanja "gvozdene zavese"; 3. Ovaj pojam jasno upućuje na proširenje unutrašnjeg duhovnog prostora dok se istovremeno sužava društveni prostor u vreme diktature. Danas ova pitanja ne izgledaju dovoljno politički atraktivna, tako da četrnaest godina posle sloma komunizma, tiha tragedija jedne generacije umetnika, na primer u Bugarskoj, izgleda kao da je samo stvar prošlosti i da se malo koga dotiče. Lazar Nikolov (r. 1922), centralna figura nove muzike u Bugarskoj, bio je više puta kritikovan zbog svojih smelih kompozitorskih stavova, ostajao bez posla, a na Muzičkoj akademiji u Sofiji nije mogao da predaje kompoziciju. Već krajem 1940-ih godina razvio je rafiniranu kompozicionu tehniku atonalne osnove (Koncert za orkestar 1949). Njegov kolega Konstantin Ilijev (1924-1988) studirao je u Pragu, gde je primio uticaj ideja Alojza Habe. Sa zvaničnih mesta su mu prebacivani "formalizam" i "kosmopolitizam" zbog primene atonalnosti i dodekafonije. U članku su prikazane dve opere ovih kompozitora: Majstor iz Bojane Ilijeva i Okovani Prometej Nikolova. Autor prvog dela se inspirisao starobugarskom legendom postavljajući goruća pitanja o mestu umetnika u neslobodnom društvu. U središtu drugog dela, rađenog prema Eshilu, nalazi se tema etičkog stoicizma koji zastupa usamljeni pojedinac u odnosu na moralno i fizičko nasilje koje trpi. Očigledna je tematska srodnost između Majstora iz Bojane i Hindemitovog Slikara Matisa (1935), a zapaža se i kompozitorova identifikacija sa svojim junakom. Slično se može reći za delo L. Nikolova, u kome je Prometej protumačen kao simbol borbe protiv tiranije. Opera Majstor iz Bojane scenski je postavljena samo jednom (premijera: 1962), dok je Okovani Prometej izvođen samo koncertno (prvi put: 1974). Obe opere su ostale nepoznate kulturnoj Evropi. Ranije je uzrok tome bila međusobna ideološka suprotstavljenost Istočne i Zapadne Evrope, dok je to danas hladna ignorancija.