Die Bedeutung von Musiker- und Komponistenbriefe für die regionale und europäische Kulturgeschichte

Abstract

Die Entwicklung der Musikkultur insbesondere in Mittel- und Osteuropa ist von einem äußerst regen Austausch und lebendigen Beziehungen gekennzeichnet. Die Dokumente dieser Beziehungen sind zum Teil die erhaltene Briefe. Für den Musikwissenschaftler sind dabei alle Arten von Briefen sowohl privaten als auch geschäftlichen Charakters, von Interesse und zwar nicht nur Briefe von den sogenannten "Heroen" der Musikgeschichte, sondern insbesondere auch von nur lokal bekannten Musikern oder Menschen, die sich mit Musik beschäftigen

Prepiske između kompozitora mogu da budu značajni kulturno-istorijski podaci koji pomažu da se rekonstruiše jedna epoha i obogate naša saznanja o regionalnim i nadregionalnim vezama među umetnicima. To su važni istorijski izvori, koje muzikolozi ne bi smeli da potcenjuju. Neki primeri iz istorije muzike naročito su upečatljivi. Feliks Mendelson je tokom svog tridesetosmogodišnjeg života napisao oko 7000 pisama. Rođaci i prijatelji s kojima se dopisivao živeli su u Parizu, Stokholmu i Beču i često su putovali. I Franc List je vodio vrlo široku korespondenciju, koja sadrži između 10000 i 15000 pisama, od kojih se najveći deo nalazi u Vajmaru. Dopisivao se sa slavnim ljudima svog vremena, među kojima su bili Berlioz, Šopen, Šuman Vagner, Hajne, Lamartin, Ludvig II Bavarski i Žorž Sand. U Nemačkoj je proučavanje muzičkih prepiski uključeno u rad na kritičkim izdanjima dela velikih kompozitora (nova izdanja Bahovih, Mocartovih, Bramsovih i dr. dela). Postoji 17 dugoročnih istraživačkih programa koje koordinira Akademija nauka i književnosti u Majncu. Pokazalo se da pisma mogu da pomognu pri datiranju i redakciji kompozicija. Objavljivanje prepiske podrazumeva predstavljanje teksta pisama, uz naučni aparat i registre. U tekst spadaju adresa, formula obraćanja, sam sadržaj pisma, završni pozdrav i eventualno post skriptum. U kritičkom aparatu treba navesti o kojem se tipu dokumenta radi (pismo razglednica, popunjeni formulari itd). Ponekad je za muzikologe teško doći do pisama koja ih interesuju. Predviđa se da će se u budućnosti oformiti kompjuterska banka podataka (MALVINE – Manuscripts and Letters via Integrated Network in Europe) koja će olakšati ovaj posao. Vrlo je korisno ako se banka podataka u arhivama tako osmisli da se u katalogu mogu pronaći podaci ne samo o datumu i primaocu nekog pisma, već i o kompozicijama i ličnostima koje se u njemu spominju, zatim da se navedu i incipit, mesto gde se čuva originalno pismo, kao i kratak opis sadržaja u formi regeste. Komentari uz pisma predstavljaju vrlo zahtevan posao. Moraju se objasniti imena, pojmovi i odnosi koji nisu razumljivi neposredno iz pisma. Ponekad treba otkriti ko se krije pod nekim nadimkom ili šifrovanim imenom ili na koji se događaj neki iskaz odnosi.