La musique française dans l'entre-deux guerres
Francuska muzika u međuratnom periodu
Abstract
L'ésprit nouveau des années 20 se traduit non seulement à travers L'oeuvre audacieuse d'Erik Satie, mais aussi dans l'esthétique néoclacissiste du Groupe des Six, formé en 1920. Ces jeunes compositeurs ne mettent pas toutefois en péril les valeurs académiques, n'ayant pas des tendances vraiment subversives. Ils ne visent ni à la profondeur ni au sérieux. La polytonalité est jugée par l'auteur comme principal apport de l'époque en France.
Prve godine posle Prvog svetskog rata u Francuskoj bile su obeležene stvaralaštvom Erika Satija, jer je u njegovim delima prepoznat 'novi duh' koji je trebalo izraziti. Naročito veliki odjek imale su njegove kompozicije posebno baleti, u krugovima koji su negovali moderni senzibilitet, dok je bastion konzervativizma i dalje bila Schola cantorum Vensana D' Endija. Gabriel Fore, Pol Dika i Moris Emaniel su glavni akteri modalne 'kontrarevolucije', koja ni najmanje nije privlačila mlade kompozitore grupe ' Šestorica, koja počinje da se oformljuje 1916. godine. Nova grupa se estetski povezuje sa delovanjem Žana Koktoa i njegovog umetničkog kruga naročito s obzirom na ideje izložene u Koktoovom tekstu Petao i Arlekin (napisanom 1918, a objavljenom sledeće godine). U francuskom međuratnom periodu bitno mesto zauzima delo Igora Stravinskog, autentičnog kosmopolite koji nije u službi bilo kakvog kulturnog izolacionizma, za razliku od francuskih kolega, za koje je neoklasicizam način da se odvo...