Свјатогор и Марко Светогорац

Abstract

Знатан број песничких формула заједничких јужнословенској и источнословенској епици језички је налаз који омогућује да за бар неке мотивско сижејне сличности и подударности између јужнословенске и источнословенске епике допустимо да нису случајне нити плод познијих контаката и утицаја, већ да проистичу из заједничког прасловенског епског наслеђа. Такав закључак особито је снажан тамо где су слични мотиви или сижеи нашли на обе стране сличан језички израз, пресвега у смислу аналогне употребе прасродних формула. Широко оцртавајући поље, стављајући једног наспрам другог јужнословенског Марка Краљевића и ру-ског Свјатогора, аутор износи хипотезу да иза ових јунака нестоје само две конкретизације истог путујућег предања, већ да се кроз то поређење дао назрети фрагмент прасловенске епике.