Старосрпска топономастичка грађа у Миклошичеву нацрту словенске ономастике

Abstract

Разматра се знатан удео који у трима расправама којима је Франц Миклошич ударио темеље словенској ономастици има старосрпска грађа. Око 800 старосрпских топонима које Миклошич наводи прослеђени су до извора из којих их је он црпао а где је то било могуће и упоређени са сведочанствима која њему нису стајала на располагању. Расветљена су начела његове транскрипције, која су еволуирала под утицајем Даничићева Речника. У далеко преовлађујућем броју случајева потврдиле су се акрибичност Миклошичева приступа и зрелост његова суда. Запажене су ситније недоследности у предаји гласовних и творбених ликова, поједине омашке при исписивању и штампарске грешке, погрешно реконструисани номинативи, а указано је и на неколико „фантомских имена”.