Неке српске паралеле источнословенском Вију
Some Serbian parallels to the East-Slavic Vij
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Мада је у новије време доказано да насловни лик Гогољеве приповетке Виј има фолклорну подлогу, остаје спорно колики је у њему удео пишчеве фикције; исто питање поставља се за „грдобу“ у првој Глишићевој приповеци Ноћ на мосту, и то још заоштреније, с обзиром на Гогољев утицај на Глишића. Локална предања из Колубаре и један обичај забележен 1929. у Банату пружају основ за закључак да је Глишић у овом случају црпао из аутентичне народне традиције. Ланац идентификација води са ниже на вишу митолошку раван, преко „Хромог Дабе“ и „воденог ђавола“ до Дабога и староруског Дажбога, а на ширем поредбеном плану до индоиранског Вајуа.
Извор:
Balcanica, 2001, 32-33, 123-141Издавач:
- Београд : Балканолошки институт САНУ
Колекције
TY - JOUR AU - Лома, Александар PY - 2001 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/2163 AB - Мада је у новије време доказано да насловни лик Гогољеве приповетке Виј има фолклорну подлогу, остаје спорно колики је у њему удео пишчеве фикције; исто питање поставља се за „грдобу“ у првој Глишићевој приповеци Ноћ на мосту, и то још заоштреније, с обзиром на Гогољев утицај на Глишића. Локална предања из Колубаре и један обичај забележен 1929. у Банату пружају основ за закључак да је Глишић у овом случају црпао из аутентичне народне традиције. Ланац идентификација води са ниже на вишу митолошку раван, преко „Хромог Дабе“ и „воденог ђавола“ до Дабога и староруског Дажбога, а на ширем поредбеном плану до индоиранског Вајуа. PB - Београд : Балканолошки институт САНУ T2 - Balcanica T1 - Неке српске паралеле источнословенском Вију T1 - Some Serbian parallels to the East-Slavic Vij SP - 123 EP - 141 VL - 32-33 DO - 10.2298/BALC0233123L UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2163 ER -
@article{ author = "Лома, Александар", year = "2001", abstract = "Мада је у новије време доказано да насловни лик Гогољеве приповетке Виј има фолклорну подлогу, остаје спорно колики је у њему удео пишчеве фикције; исто питање поставља се за „грдобу“ у првој Глишићевој приповеци Ноћ на мосту, и то још заоштреније, с обзиром на Гогољев утицај на Глишића. Локална предања из Колубаре и један обичај забележен 1929. у Банату пружају основ за закључак да је Глишић у овом случају црпао из аутентичне народне традиције. Ланац идентификација води са ниже на вишу митолошку раван, преко „Хромог Дабе“ и „воденог ђавола“ до Дабога и староруског Дажбога, а на ширем поредбеном плану до индоиранског Вајуа.", publisher = "Београд : Балканолошки институт САНУ", journal = "Balcanica", title = "Неке српске паралеле источнословенском Вију, Some Serbian parallels to the East-Slavic Vij", pages = "123-141", volume = "32-33", doi = "10.2298/BALC0233123L", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2163" }
Лома, А.. (2001). Неке српске паралеле источнословенском Вију. in Balcanica Београд : Балканолошки институт САНУ., 32-33, 123-141. https://doi.org/10.2298/BALC0233123L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2163
Лома А. Неке српске паралеле источнословенском Вију. in Balcanica. 2001;32-33:123-141. doi:10.2298/BALC0233123L https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2163 .
Лома, Александар, "Неке српске паралеле источнословенском Вију" in Balcanica, 32-33 (2001):123-141, https://doi.org/10.2298/BALC0233123L ., https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_2163 .