Концепт дома у религијском дискурсу

Abstract

У раду је са когнитивног и етнолингвистичког теоријско-методолошког аспекта представљен концепт ДОМА у религијском хришћанском дискурсу, на материјалу електронске верзије превода Старог и Новог завета на српски језик, Појмовника и ауторских текстова. Показано је да се представа ДОМA у религијском дискурсу, као и у језичкој слици света носилаца савременог српског језика, концептуализује као вишедимензионалан појам, профилисан физичким, функционалним, друштвеним, аксиолошким и емотивним параметрима, али да сам концепт функционише више као сакрални него културни модел, проширујући концептуално поље новим вредностима из духовне и религијске сфере. Профилисање ДОМА у религијском дискурсу примарно се заснива на овим вредностима, што на општем језичком плану доприноси универзалности стереотипа ДОМ у језичкој слици света.

In this paper we use the cognitive and ethnolinguistic approach to investigate the concept of HOME in religious discourse, using the electronic version of the Serbian translation of the Old and the New Testament, the Lexicon, as well as texts written by various authors as the language corpus. We have established that the conceptualization of HOME in religious discourse, as well as in the worldview of the speakers of contemporary Serbian, is realized as a multi-faceted notion, determined by physical, functional, social, axiological and emotive parameters, but that the concept itself functions not as a cultural, but as a spiritual model, widening the conceptual scope by incorporating the values from religious and spiritual spheres. The profi ling of HOME in religious discourse is primarily based upon these values, which is at a general linguistic level conducive to the universality of its stereotype in the ‘naive’ worldview.