У раду се након прегледа третмана који речца зар има у граматикама и описним речницима српског језика (као и суседних балканских јужнословенских), разматра њена етимологија: одбацује се Скоково идиоглотско тумачење у корист Решетаровог виђења да зар, као и старије за(ј)ер, потиче од тур. zahir adv. ‘очито, свакако’, ‘изгледа, можда’. На грађи из речника (укључујући пар дијалекатских) и из дела писаца XIX–XX века, реконструише се пут семантичко-синтактичког развоја речце у модалној функцији и значењу ‘ваљда, можда’ преко прелазних значења (условљених варирањем позиције речце у реченици и интонацијом), до данас преовлађујућег упитно-узвичног, са призвуком чуђења, на почетку реченице. На крају се дозвољава могућност да је у питању хибридна реч настала наслојавањем турцизма на домаћу упитну речцу зар који се може довести у везу са пољ. заст. zaż< псл. *za-že.
TY - JOUR
AU - Влајић-Поповић, Јасна
PY - 2016
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/1955
AB - У раду се након прегледа третмана који речца зар има у граматикама и описним речницима српског језика (као и суседних балканских јужнословенских), разматра њена етимологија: одбацује се Скоково идиоглотско тумачење у корист Решетаровог виђења да зар, као и старије за(ј)ер, потиче од тур. zahir adv. ‘очито, свакако’, ‘изгледа, можда’. На грађи из речника (укључујући пар дијалекатских) и из дела писаца XIX–XX века, реконструише се пут семантичко-синтактичког развоја речце у модалној функцији и значењу ‘ваљда, можда’ преко прелазних значења (условљених варирањем позиције речце у реченици и интонацијом), до данас преовлађујућег упитно-узвичног, са призвуком чуђења, на почетку реченице. На крају се дозвољава могућност да је у питању хибридна реч настала наслојавањем турцизма на домаћу упитну речцу зар који се може довести у везу са пољ. заст. zaż< псл. *za-že.
PB - Београд : Институт за српски језик САНУ
PB - Београд : Српска академија наука и уметности
T2 - Јужнословенски филолог
T1 - Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије
SP - 65
EP - 83
VL - 72
IS - 1-2
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955
ER -
@article{
author = "Влајић-Поповић, Јасна",
year = "2016",
abstract = "У раду се након прегледа третмана који речца зар има у граматикама и описним речницима српског језика (као и суседних балканских јужнословенских), разматра њена етимологија: одбацује се Скоково идиоглотско тумачење у корист Решетаровог виђења да зар, као и старије за(ј)ер, потиче од тур. zahir adv. ‘очито, свакако’, ‘изгледа, можда’. На грађи из речника (укључујући пар дијалекатских) и из дела писаца XIX–XX века, реконструише се пут семантичко-синтактичког развоја речце у модалној функцији и значењу ‘ваљда, можда’ преко прелазних значења (условљених варирањем позиције речце у реченици и интонацијом), до данас преовлађујућег упитно-узвичног, са призвуком чуђења, на почетку реченице. На крају се дозвољава могућност да је у питању хибридна реч настала наслојавањем турцизма на домаћу упитну речцу зар који се може довести у везу са пољ. заст. zaż< псл. *za-že.",
publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ, Београд : Српска академија наука и уметности",
journal = "Јужнословенски филолог",
title = "Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије",
pages = "65-83",
volume = "72",
number = "1-2",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955"
}
Влајић-Поповић, Ј.. (2016). Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије. in Јужнословенски филолог
Београд : Институт за српски језик САНУ., 72(1-2), 65-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955
Влајић-Поповић Ј. Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије. in Јужнословенски филолог. 2016;72(1-2):65-83.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955 .
Влајић-Поповић, Јасна, "Речца зар – преко синтаксе и семантике до етимологије" in Јужнословенски филолог, 72, no. 1-2 (2016):65-83,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_1955 .
