Српскословенска лексика у Вуковом преводу Новог завјета

Abstract

Реформишући књижевни језик Вук је, као што је познато, раскинуо са дотадашњим књижевним наслеђем, па и са типовима који су били његова модернизована варијанта. Међутим, за исказивање суптилнијег интелектуалног садржаја недостајала је одговарајућа лексика, са чиме се Вук суочио преводећи Нови завјет. Зато је посегао за старијим књижевнојезичким наслеђем. Осим појединачних лексема, Вук је уносио одређене лексичке категорије којима је требало надоместити оне изражајне типове који су били својствени напуштеном књижевнојезичком наслеђу, као и обогатити нови књижевни језик како би он могао да прати савремене цивилизацијске токове. Задатак овога рада јесте да укаже на богатство лексике која не припада народном вокабулару, а коју је Вук употребио преводећи Нови завјет, с нарочитим освртом на старије, српскословенско наслеђе, да покаже њену употребну вредност, као и то у коликој мери је ова лексика данас актуелна.