Одрживи туризам у националним парковима Србије

Abstract

Основни циљ истраживања у оквиру ове дисертације је постављање научно релевантних основа тумачења одрживог туризма у националним парковима Србије, које ће бити апликативно прихватљиве и подупрте адекватним теоријским оквиром. Задаци истраживања односили су се на разраду проблематике одрживог развоја туризма у националним парковима, анализом индикатора прописаних од стране Светске туристичке организације (UNWTO). У раду се тежило доприносу и унапређењу примењене методологије, с обзиром да су одабрани индикатори анализирани на примеру конкретног туристичког простора. Допринос је дат научним објашњењима, новим подацима добијеним теренским истраживањима и контактом са управљачима заштићених простора, као и описивањем и систематизацијом података. Национални паркови тумачени кроз анализу међусобно зависних компоненти туристичког система, представљених одговарајућим групама индикатора, што је омогућило сагледавање узрочно-последичних веза. Добијени резултати у истраживању прилагодљиви су различитим корисницима (академске структуре, менаџери националних паркова и других заштићених објеката, туристичке организације), што их чини директно примењивим. Индикатори су примењени на примеру два национална парка у Србији – НП Ђердап и НП Тара, са циљем да се испита присутност и јачина параметара који условљавају одрживи туристички развој и анализирају резултати предузетих акција. Селекција индикатора обављена је на основу прописаних критеријума евалуације и збирне процене, па је у коначну анализу ушло укупно 25 индикатора обрађених у 6 проблемских тема (ефекти туризма на локалну заједницу, задовољство туриста, економска корист од туризма, заштита природе и утицај туризма на животну средину, планирање и контрола дестинације, креирање услуга и производа одрживог туризма). Интерпретација добијених резултата обављена је на основу дефинисања тзв. „прихватљивог опсега“ индикатора и поређењем са одабраном референтном тачком, што је представљало својеврсну надоградњу методологије. Корисност добијених резултата огледа се у могућности поређења тренутног стања у НП Ђердап и НП Тара са достигнутим развојем у одређеним временским пресецима (након 1, 5 или 10 година), путем примене истих индикатора, како би се утврдило јесу ли предузете активности дале позитиван резултат. Са академског аспекта, добијени резултати и примењена методологија омогућавају поређење са другим заштићеним просторима. Спроведена су анкетна истраживања на узорцима локалне популације и међу посетиоцима оба национална парка. Израда анкета базирала се на методском поступку предложеном од стране Светске туристичке организације за анализу индикатора задовољства локалног становништва и туриста, који је прилагођен за истраживани простор два национална парка. Анализом је утврђено неодрживо стање великог броја показатеља у свим проучаваним сферама одрживог туризма (економској, социјалној, заштити животне средине, управљању и задовољству туриста), па је глобални закључак да се туризам унутар националних паркова не развија на одрживим основама. Тумачењем индикатора добијени су слични резултати уколико се међусобно упореде НП Ђердап и НП Тара, тј. утврђени су заједнички недостаци и проблеми у туристичком развоју ових простора. Развој туризма је делимично планиран, због чега у одређеном обиму има стихијски карактер. Планирање његовог развоја има секундарни значај, па је економска корист коју национални паркови бележе од туристичке делатности симболична у односу на друге делатности (шумарство). Истраживање је показало да туризам у оба национална парка остварује слаб утицај на локалну заједницу, у смислу креирања радних места и личне укључености у туристичку привреду. Негативан утицај туризма на животну средину огледа се и у чињеници да је проблем формирања дивљих депонија присутан у оба национална парка, а питање комуналне инфраструктуре нерешен. У туристичким објектима и објектима управљача националних паркова не постоје уређаји за пречишћавање отпадних вода ни рециклирања чврстог отпада. Неодрживо стање показатеља изражено је у домену управљања дестинацијом са аспекта неизграђености и лошег квалитета саобраћајне инфраструктуре и повезаности територије јавним превозом. Идентификован је и проблем присуства нерентабилних смештајних капацитета (нарочито у НП Ђердап) великог обима, које је неопходно претворити у објекте мањег капацитета. Туризам у проучаваним просторима није у значајнијој мери оштетио животну средину у смислу пренаглашене изградње објеката, превеликог броја посетилаца и стварања великих гужви на туристичким локалитетима. Глобална анализа индикатора потврдила је да ови простори поседују јаке еколошке атрибуте (присуство ендемичних и реликтних врста, признања међународних конвенција) и очуване природне и културне туристичке вредности. Туристи су изразили значајно задовољство разноликошћу доживљаја које су искусили боравком у националним парковима. Идентификовано је добро полазиште за планирање развоја туризма на одрживим основама, али је неопходно наћи решења за идентификоване развојне кочнице и проблеме.

The main objective of the research carried out within this thesis is to define a scientifically relevant basis for the interpretation of sustainable tourism in national parks in Serbia; this basis should be both viable in terms of application and supported by an adequate theoretical framework. The research tasks have included the elaboration of the issue of sustainable tourism development in national parks through an analysis of the indicators defined by the World Tourism Organization (UNWTO). The thesis seeks to contribute to and improve the applied methodology, having in mind that the selected indicators are analyzed on the example of a particular tourist area. The contribution has been made through scientific explanations, new data obtained in field research and through contacts with the managers of protected areas, as well through description and systematization of data. National Parks are interpreted through an analysis of interdependent components of the tourism system, represented by the respective groups of indicators, which has allowed us to analyze causal links. The indicators have been applied to two national parks in Serbia – the Đerdap National Park and the Tara National Park, with the aim of investigating the presence and strength of the parameters that condition the development of sustainable tourism and analyzing the results of actions undertaken. The selection of indicators was performed based on the criteria of evaluation and collective assessment. The final analysis included a total of 25 indicators, analyzed in six different problem topics (effects of tourism on communities, tourist satisfaction, economic benefits from tourism, environmental protection and environmental impact of tourism activity, destination planning and control, designing products and services). The interpretation of the obtained results was performed by defining the so-called "acceptable range" of indicators and comparing them with the selected reference point; this constitutes an upgrade of the methodology. The research results may be adapted to various users (academics, managers of national parks and other protected assets, tourist organizations), which makes them directly applicable. The usefulness of the obtained results is reflected in the possibility to compare the current state of the Đerdap and Tara national parks with the development achieved in certain time intervals (after one, five or ten years) by applying the same indicators in order to determine whether the actions undertaken have given a positive result. From the academic point of view, the obtained results and the applied methodology allow for comparisons with other protected areas. Surveys were conducted on local population samples and among the visitors of both national parks. Surveys were designed using a methodological procedure proposed by the World Tourism Organization for the analysis of indicators of satisfaction of the local population and tourists adjusted to the explored area of the two national parks. Based on the analysis, it has been established that the status of a large number of indicators is unsustainable in all of the studied areas of sustainable tourism (economic and social spheres, environmental protection, management and satisfaction of tourists). Accordingly, the global conclusion is that tourism in the national parks is not being developed on a sustainable basis. The interpretation of indicators yielded similar results for the Đerdap and Tara national parks, i.e. common shortcomings and problems in the tourist development of these areas have been identified. The development of tourism is only partly planned, due to which it is, to a certain degree, uncontrollable in character. The planning of its development has only a secondary importance, due to which the economic benefit that national parks achieve from tourism is poor compared to the benefit from other activities (forestry). The research has shown that in both national parks tourism has little impact on the local community, in terms of creating jobs and a personal involvement in the tourism industry. The negative effect of tourism on the environment is reflected in the presence of the problem of illegal dumps in both national parks, while issues related to the municipal infrastructure remain unresolved. Tourist facilities and the facilities controlled by the management of the national parks have neither devices for wastewater recycling, nor those for dealing with solid waste. The unsustainable status of indicators is particularly pronounced in the area of destination management in terms of the lack of development and the poor quality of transport infrastructure and public transport network. The problem of unprofitable largescale accommodation facilities (especially in the Đerdap National Park), which are necessary to transform into smaller-capacity facilities has also been identified. In the studied areas, tourism has not significantly damaged the environment in terms of excessive construction activity, an excessive number of visitors and the creation of huge crowds at tourist sites. A global analysis of the indicators has confirmed that these areas have strong environmental attributes (the presence of endemic and relict species, the recognition of international conventions) and preserved natural and cultural tourism values. Tourists have expressed considerable satisfaction with the diversity of experiences during their visits to the national parks. A good starting point for planning the development of tourism on a sustainable basis has been identified. However, it is necessary to find solutions for the existing development obstacles and problems.