Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици)
The Fourth Dimension of Music (or: What Would Dragutin Gostuški Think About Quantum Music)
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У закључку своје амбициозне, иконокластичне, за време у којем је настала (1968) јединствене студије Време уметности, Драгутин Гостушки је записао: „Освојивши реалне просторне димензије, музика још увек располаже само једним имагинарним правцем кретања у систему прошло–садашње– будуће. Треба дакле с пуном сигурношћу очекивати да ће (...) тек једна будућа кинемузика омогућити потпуно овладавање четвртом димензијом у свету тонова”. Опседнутост четвртом димензијом подстакла је Гостушког да запази да је музика „одувек била најтешње повезана са теоријском физиком и њеним практичним спровођењем”. Спекулације Гостушког о акустичким микроталасима и о директном дејству ритмичких интервала на нервне импулсе, који би произвели наркотички ефекат, вероватно су његовим савременицима деловале, у најмању руку, необично – а данас се могу читати као визионарске. Овом приликом желим да повежем Гостушкова разматрања о кинемузици са пројектом Квантна музика, на којем сам радила пуних седам година (2015–2022...) са тимом сарадника из Србије и иностранства, те да покушам да пронађем аналогије између његових визија и наших резултата.
In the conclusion of his ambitious, iconoclastic, for time when it was created (1968) unique study Time of Art, Dragutin Gostuški wrote: “Having conquered real spatial dimensions, music still has only one imaginary direction of movement in the past-present-future system. We should therefore expect with full certainty that (...) only future kinetic music will completely conquer the fourth dimension in the realm of tones”. His obsession with the fourth dimension urged Gostuški to observe that music “has always been most closely connected with theoretical physics and its practical implementation”. Gostuški’s speculations about acoustic micro-waves and the direct effect of rhythmic intervals on nerve impulses, which could produce a narcotic effect, probably seemed to his contemporaries, to say the least, unusual – and today they can be read as visionary. On this occasion, I wish to connect Gostuški’s thoughts on kinetic music with the Quantum Music project, on which I worked for seven full... years (2015–2022) with a team of collaborators from Serbia and abroad, and try to discover analogies between Gostuški’s visions and our results.
Кључне речи:
Драгутин Гостушки / Кинемузика / Четврта димензија / Квантна музика / Dragutin Gostuški / Kinetic music / The Fourth Dimension / Quantum MusicИзвор:
Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts, 2023, 69-72Издавач:
- Београд : Музиколошки институт САНУ
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200176 (Музиколошки институт САНУ, Београд) (RS-MESTD-inst-2020-200176)
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - CONF AU - Медић, Ивана PY - 2023 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/15876 AB - У закључку своје амбициозне, иконокластичне, за време у којем је настала (1968) јединствене студије Време уметности, Драгутин Гостушки је записао: „Освојивши реалне просторне димензије, музика још увек располаже само једним имагинарним правцем кретања у систему прошло–садашње– будуће. Треба дакле с пуном сигурношћу очекивати да ће (...) тек једна будућа кинемузика омогућити потпуно овладавање четвртом димензијом у свету тонова”. Опседнутост четвртом димензијом подстакла је Гостушког да запази да је музика „одувек била најтешње повезана са теоријском физиком и њеним практичним спровођењем”. Спекулације Гостушког о акустичким микроталасима и о директном дејству ритмичких интервала на нервне импулсе, који би произвели наркотички ефекат, вероватно су његовим савременицима деловале, у најмању руку, необично – а данас се могу читати као визионарске. Овом приликом желим да повежем Гостушкова разматрања о кинемузици са пројектом Квантна музика, на којем сам радила пуних седам година (2015–2022) са тимом сарадника из Србије и иностранства, те да покушам да пронађем аналогије између његових визија и наших резултата. AB - In the conclusion of his ambitious, iconoclastic, for time when it was created (1968) unique study Time of Art, Dragutin Gostuški wrote: “Having conquered real spatial dimensions, music still has only one imaginary direction of movement in the past-present-future system. We should therefore expect with full certainty that (...) only future kinetic music will completely conquer the fourth dimension in the realm of tones”. His obsession with the fourth dimension urged Gostuški to observe that music “has always been most closely connected with theoretical physics and its practical implementation”. Gostuški’s speculations about acoustic micro-waves and the direct effect of rhythmic intervals on nerve impulses, which could produce a narcotic effect, probably seemed to his contemporaries, to say the least, unusual – and today they can be read as visionary. On this occasion, I wish to connect Gostuški’s thoughts on kinetic music with the Quantum Music project, on which I worked for seven full years (2015–2022) with a team of collaborators from Serbia and abroad, and try to discover analogies between Gostuški’s visions and our results. PB - Београд : Музиколошки институт САНУ C3 - Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts T1 - Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици) T1 - The Fourth Dimension of Music (or: What Would Dragutin Gostuški Think About Quantum Music) SP - 69 EP - 72 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15876 ER -
@conference{ author = "Медић, Ивана", year = "2023", abstract = "У закључку своје амбициозне, иконокластичне, за време у којем је настала (1968) јединствене студије Време уметности, Драгутин Гостушки је записао: „Освојивши реалне просторне димензије, музика још увек располаже само једним имагинарним правцем кретања у систему прошло–садашње– будуће. Треба дакле с пуном сигурношћу очекивати да ће (...) тек једна будућа кинемузика омогућити потпуно овладавање четвртом димензијом у свету тонова”. Опседнутост четвртом димензијом подстакла је Гостушког да запази да је музика „одувек била најтешње повезана са теоријском физиком и њеним практичним спровођењем”. Спекулације Гостушког о акустичким микроталасима и о директном дејству ритмичких интервала на нервне импулсе, који би произвели наркотички ефекат, вероватно су његовим савременицима деловале, у најмању руку, необично – а данас се могу читати као визионарске. Овом приликом желим да повежем Гостушкова разматрања о кинемузици са пројектом Квантна музика, на којем сам радила пуних седам година (2015–2022) са тимом сарадника из Србије и иностранства, те да покушам да пронађем аналогије између његових визија и наших резултата., In the conclusion of his ambitious, iconoclastic, for time when it was created (1968) unique study Time of Art, Dragutin Gostuški wrote: “Having conquered real spatial dimensions, music still has only one imaginary direction of movement in the past-present-future system. We should therefore expect with full certainty that (...) only future kinetic music will completely conquer the fourth dimension in the realm of tones”. His obsession with the fourth dimension urged Gostuški to observe that music “has always been most closely connected with theoretical physics and its practical implementation”. Gostuški’s speculations about acoustic micro-waves and the direct effect of rhythmic intervals on nerve impulses, which could produce a narcotic effect, probably seemed to his contemporaries, to say the least, unusual – and today they can be read as visionary. On this occasion, I wish to connect Gostuški’s thoughts on kinetic music with the Quantum Music project, on which I worked for seven full years (2015–2022) with a team of collaborators from Serbia and abroad, and try to discover analogies between Gostuški’s visions and our results.", publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ", journal = "Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts", title = "Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици), The Fourth Dimension of Music (or: What Would Dragutin Gostuški Think About Quantum Music)", pages = "69-72", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15876" }
Медић, И.. (2023). Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици). in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts Београд : Музиколошки институт САНУ., 69-72. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15876
Медић И. Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици). in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts. 2023;:69-72. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15876 .
Медић, Ивана, "Четврта димензија музике (или: шта би Драгутин Гостушки мислио о квантној музици)" in Искошени угао Драгутина Гостушког, национални научни скуп с међународним учешћем. Књижица апстраката / Dragutin Gostuški's Oblique Angle, National Scientific Conference with International Participation. Book of Abstracts (2023):69-72, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_15876 .