Музикологија / Musicology
Остало (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Опредељујући се за утицаје / интертекстуалност у музици као главну тему овог броја Музикологије, нисмо имали намеру да сугеришемо да та два појма треба обавезно да буду протумачена као пар супротности, већ да позовемо на преиспитивање њихових односа. Постоје без сумње различити нивои утицаја једних дела на друге, па би можда интертекстуалност могла да се сагледа као један од њих. Тачно је да су у скоријој прошлости поједини теоретичари књижевности (Р. Велек, Џ. Калер) критиковали појам утицала као позитивистички заснован, залажући се за његово превазилажење интертекстуалним приступом уметничком делу (Ј. Кристева, Џ. Калер), што би значило да се та два појма у теоријском смислу међусобно искључују. Нас овде не интересују импликације те својеврсне теоријске револуције - која је устоличила "свевладавину" текста - на проблематизацију "стваралачког субјекта", већ могућност примене нових идеја у студијама утицаја у музикологији. Једна од таквих иновација је "антитетичка критика" Х. Блума, у ...којој су на оригиналан начин уједињене идеје с поља психоанализе и једно неортодоксно схватање интертекстуалности. Иако досадашњи резултати примене те теорије на област музике нису до краја убедљиви, они могу представљати основу за нове покушаје.
Извор:
2004, 4, 1-292Издавач:
- Београд : Музиколошки институт САНУ
Напомена:
- Тема броја: Утицаји / Интертекстуалност у музици / The Main Theme: Influences / Intertextuality in Music
Институција/група
Музиколошки институт САНУ / Institute of Musicology SASATY - GEN PY - 2004 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/14627 AB - Опредељујући се за утицаје / интертекстуалност у музици као главну тему овог броја Музикологије, нисмо имали намеру да сугеришемо да та два појма треба обавезно да буду протумачена као пар супротности, већ да позовемо на преиспитивање њихових односа. Постоје без сумње различити нивои утицаја једних дела на друге, па би можда интертекстуалност могла да се сагледа као један од њих. Тачно је да су у скоријој прошлости поједини теоретичари књижевности (Р. Велек, Џ. Калер) критиковали појам утицала као позитивистички заснован, залажући се за његово превазилажење интертекстуалним приступом уметничком делу (Ј. Кристева, Џ. Калер), што би значило да се та два појма у теоријском смислу међусобно искључују. Нас овде не интересују импликације те својеврсне теоријске револуције - која је устоличила "свевладавину" текста - на проблематизацију "стваралачког субјекта", већ могућност примене нових идеја у студијама утицаја у музикологији. Једна од таквих иновација је "антитетичка критика" Х. Блума, у којој су на оригиналан начин уједињене идеје с поља психоанализе и једно неортодоксно схватање интертекстуалности. Иако досадашњи резултати примене те теорије на област музике нису до краја убедљиви, они могу представљати основу за нове покушаје. PB - Београд : Музиколошки институт САНУ T1 - Музикологија / Musicology SP - 1 EP - 292 IS - 4 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14627 ER -
@misc{ year = "2004", abstract = "Опредељујући се за утицаје / интертекстуалност у музици као главну тему овог броја Музикологије, нисмо имали намеру да сугеришемо да та два појма треба обавезно да буду протумачена као пар супротности, већ да позовемо на преиспитивање њихових односа. Постоје без сумње различити нивои утицаја једних дела на друге, па би можда интертекстуалност могла да се сагледа као један од њих. Тачно је да су у скоријој прошлости поједини теоретичари књижевности (Р. Велек, Џ. Калер) критиковали појам утицала као позитивистички заснован, залажући се за његово превазилажење интертекстуалним приступом уметничком делу (Ј. Кристева, Џ. Калер), што би значило да се та два појма у теоријском смислу међусобно искључују. Нас овде не интересују импликације те својеврсне теоријске револуције - која је устоличила "свевладавину" текста - на проблематизацију "стваралачког субјекта", већ могућност примене нових идеја у студијама утицаја у музикологији. Једна од таквих иновација је "антитетичка критика" Х. Блума, у којој су на оригиналан начин уједињене идеје с поља психоанализе и једно неортодоксно схватање интертекстуалности. Иако досадашњи резултати примене те теорије на област музике нису до краја убедљиви, они могу представљати основу за нове покушаје.", publisher = "Београд : Музиколошки институт САНУ", title = "Музикологија / Musicology", pages = "1-292", number = "4", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14627" }
(2004). Музикологија / Musicology. Београд : Музиколошки институт САНУ.(4), 1-292. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14627
Музикологија / Musicology. 2004;(4):1-292. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14627 .
"Музикологија / Musicology", no. 4 (2004):1-292, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_14627 .