Антрополошке импликације Плутархових есхатолошких митова

Abstract

У раду је изложена упоредна дискурзивна анализа три Плутархова есхатолошка мита, с посебним освртом на антрополошке импликације које митови носе, те на Плутархову литерарно- филозофску амбиваленцију у погледу односа између мита и логоса. Митови описују екстатичнa путовањa јунака, као и његове визије космоса и оностраног света. Анализом се указује на трипартитну концепцију Плутарховог схватања човековог идентитета, као и на специфично тумачење појма демона у склопу тог схватања.

This paper offers a comparative discourse analysis of three eschatological myths authored by Plutarch, with special emphasis on the anthropological implications of the myths and Plutarch’s literary-philosophical ambiguity concerning the relationship between mythos and logos. The myths describe the ecstatic journeus of their heroes, as well as their cosmic visions of the Beyond. The analysis points to Plutarch’s tripartite notion of human identity and his peculiar interpretation of the idea of demons as part of this notion.