Applied Musicology: A “Manifesto”, and a Case Study of a Lost Cultural Hub

Abstract

In this article I present a “manifesto” of the new discipline of applied musicology, which is closely related to the project Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society (APPMES), supported by the Serbian Science Fund. Here I wish to outline some of the main aims and goals of this project and offer a broader insight into what applied musicology should strive to become. In the second part of the article, I present a case study of the Belgrade neighbourhood of Savamala where I conducted fieldwork before formulating the concept of applied musicology; nevertheless, this research is completely aligned with the aims and purposes of the new discipline, and it has

У данашње време истраживачи који раде у хуманистичким наукама често се суочавају с очекивањима (која намећу разни фондови, универзитетска администрација и др.) да учине своја истраживања практично применљивим и комерцијалним. Међутим, то је често у нескладу с главном сврхом хуманистичких дисциплина – да негују критичко мишљење. Ова базична некомпатибилност још је израженија у случају „хибридних” дисциплина попут музикологије и етномузикологије, које су позициониране на тромеђи науке, културе и уметности, услед чега се њихови циљеви, методологије и резултати мере троструким аршинима – што, пак, наводи музикологе и етномузикологе да константно преиспитују своја постигнућа и укупну улогу у друштву. То је, уједно, био примарни мотив за мене и моје колеге из Музиколошког института САНУ да осмислимо пројекат Applied Musicology and Ethnomusicology in Serbia: Making a Difference in Contemporary Society (APPMES), чији су значај и правовременост потврђени када је одабран да добије трогодишњу финансијску подршку Фонда за науку Републике Србије (2022–2024). У овом чланку презентујем својеврстан „манифест” примењене музикологије, те представљам неке од главних циљева и задатака пројекта APPMES, као и саме примењене музикологије као нове научне дисциплине. Други део чланка посвећен је студији случаја – конкретно, мом теренском истраживању у београдској четврти Савамала. Премда сам ово истраживање спровела пре формулисања концепта примењене музикологије, оно је у потпуности усклађено с циљевима и сврхом ове дисциплине – штавише, управо ми је вишегодишње проучавање звучних пејзажа Савамале помогло да увидим значај примењених истраживања и да потом своје интуитивне увиде преведем у заокружен теоријски концепт. Установила сам да музиколози, по угледу на етномузикологе, морају да изађу из своје академске „куле од слоноваче”, да се активно укључе у свет који их окружује и да ослушкују звукове који настају у различитим заједницама.