Модернизам свакодневног живота (lifestyle modernism) у делима Душана Радића

Abstract

Познато је да су елементи савремене свакодневнице прожимали дела Душана Радића, барем када је реч о њиховом ванмузичком сижеу. Та тенденција се у композиторовом опусу појавила још у раним, студентским делима, али је дошла до изражаја у време Радићевог боравка у Паризу (1957–1958) где се усавршавао код Оливијеа Месијана (Olivier Messiaen, 1908–1992) и Даријуса Мијоа (Darius Milhaud, 1892–1974). Управо се према Ричарду Тарускину (Richard Taruskin) термин модернизам свакодневног живота (lifestyle modernism) везује за нека од Мијоових сценских остварења. У том смислу, значајна је Радићева сарадња са Мијоом, будући да су обојица композитори неокласичног усмерења, а претпоставка је да је Радић управо од тог француског композитора усвојио неке врло специфичне поетичке ставове. Стога, покушаћемо да представимо неке од одлика Радићевих дела насталих током педесетих година 20. века, како бисмо уочили паралеле са музичким светом Даријуса Мијоа, а самим тим и са модернизмом свакодневног живота.