"Униформност води ентропији": Душан Радић у првом лицу

Abstract

Мој последњи сусрет са Душаном Радићем одиграо се у студију Радио Београда, фебруара 2005. године. Том приликом снимили смо разговор који је емитован на Трећем програму. Повод за интервју био је ауторски концерт на којем су изведена Радићева дела из педесетих година 20. века: вокално- инструментални триптих Опседнута ведрина и кантата – епско виђење у четири слике Ћеле кула. Радић је унапред припремио одговоре, желећи да избегне дигресије и да слушаоцима презентује избрушену мисао. Међутим, када је 2007. објавио књигу Трагови балканске врлети – време, живот, музика, у којој је сабрао своје интервјуе, Радић је, у потрази за још прецизнијим профилисањем аутопоетичких исказа, променио своје одговоре. Срећом, ја сам сачувала оригинални снимак, што ми је омогућило да у овом тексту упоредим две верзије интервјуа и пружим додатне коментаре.