О лексици у роману Бездно Светлане Велмар-Јанковић

Abstract

Предмет рада је лексика заступљена у роману Бездно књижевнице Светлане Велмар-Јанковић. Имајући у виду укључивање лексике овог романа у грађу за Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ3 приликом њеног скорашњег допуњавања и осавремењивања, намера нам је била да испитамо састав, природу те лексике, њен статус у лексичком систему српског језика, са освртом на улогу лексике у роману и грађењу његовог стила. Нарочита пажња посвећена је застарелој лексици и оној мање познатој данашњем читаоцу, уз осврт и на могућност реинтеграције архаичне, односно архаизиране лексике у стандарднојезички лексикон. Извршена је лексикографска анализа, при чему је испитан нормативни статус лексике, као и њена лексикографска обрада у релевантним речницима српског језика. Закључено је да ексцерпирана лексика највећим својим делом припада књижевном језику, и да писац вешто употребљава слојеве стилски неутралне и обележене, застареле лексике постижући разумљивост текста савременом читаоцу уз стварање утиска да текст припада периоду 19. века.

The subject of this paper is lexis from the novel Bezdno written by novelist Svetlana Velmar-Janković. Considering inclusion of this lexis in the corpus of SASA Dictionary during it`s recent corpus updating, the aim of the research is to explore nature of this lexis and to determine its place and status in the lexical system of the Serbian language. Special attention is paid to obsolete lexis and lexis less known to a contemporary reader, as well as to the lexicographical qualifiers. Lexicographical analysis has shown that the lexsis mainly belong to the standard language.