Исказивање супротности у роману Травничка хроника

Abstract

У раду Исказивање супротности у роману „Травничка хроника” полази се од тезе да се супротност изражава језичким средствима на више нивоа, те да она може бити неспецификована или пак спецификована, с подзначењима мање или веће различитости (супротности или контраста). Циљ рада је утврдити која су то доминантна средства којима се Андрић користи у роману Травничка хроника да би изразио супротност, да ли постоје посебна средства којима се спецификује та супротност и у ком степену постоји граматикализација те спецификације, тј. да ли постоје граматички модели који упућују о каквом је подзначењу реч. Акценат ће бити стављен на реченична средства, па ћемо пажњу, пре свега, усмерити на систем сложених реченица традиционално названих супротне реченице.

This paper starts from the tezis that the adversity is espressed by linguistic means on several levels, and it can be unscpecified or specified with sub-meanings of more or less difference (adversativity or contrast). The aim of this paper is to determinate which are the dominant means used by Andrić in the novel to express the opposite, whether there are special means for specifying that opposite and to what extent there is grammaticalization of that specification, ie. whether there are grammatical models that indicate what kind of sub-meaning it is. Emphasis will be placed on sentence means, so we will focus, above all, on the system of complex sentences traditionally called adverative sentences. We will show the connection between sentences that express opposition and stylistic figures that are based on opposites, such as, for example, comparison or contrast. Thus, the work will have a linguistic-stylistic framework.